Dvorana slavnih

Če bi vse to upošteval, kar sem tle gor prebral, pa res nebi nikoli nikamor odrinil. Svet je takšen, kakršnega vidiš! To pa je "Centocolori". Ko sem bil pred leti marsikje, so bile luknje in globeli na poti, v katerih bi se zlahka ubil, a... Prav to je bilo tisto, kar je potovanje naredilo zanimivo. Ne rečem, da sem ga bil v danem trenutku vesel. Ja, vesel sem pa bil, ker sem tekoče speljal čez lužo, in nisem padel v brezno, iz katerega bi bilo potrebno z dvigalom izvleči motor.... Papirologija in paragrafi gredo vsem na jetra, a. Jebemtiš, če se nisem prav tega zapomnil po končani poti. A tudi tega, ponavadi nisem bil na kraju samem vesel. Ko je kdo tisoče kilometorv prevozil na šus, sem bil zanj vesel, a... Poglej ga hudiča, ko je bilo pa vmes toooooooooliko zanimivosti, da bi se najraje zanj zjokal, ker "tega" ni videl... In še veliiiiiko tega doživi človek, če se odpravi na pot. Pa naj bo z motorjem, kolesom, peš kot je rekel predhodnik in - ja; Sedi na motor, pojdi od doma in jemlji svet kakršen je, z vsem kar te obdaja! Tega ne boš nikoli obžaloval. - Pa še milijon razlogov je, da se odpraviš od doma - in ne sprašuj kaj dosti okoli, ker bodo iz tega nastali sami strahovi. Mnogokrat mi je kdo rekel češ, a se ne bojiš tega in tega, ko se odpraviš na pot?? Seveda se bojim! A kaj, ko ni treba iti nikamor da doživiš vse najslabše doma. Jebejo te sosedi, če je že žena tolerantna do tebe. Koljejo in streljajo se ljudje med seboj, O goljufijah in metanja polenov pod noge sploh ni potrebno govoriti. Skratka, če hočeš to, kar te sprašujejo doživeti, ostani doma. Le zakaj bi zapravljal denar? Vse skupaj tole malo brez veze, a stvar me je zasociirala do te mere, da sem se izkašljal. Žal mi pa ni! Pa vse to je res. Torej; SEDI NA MOTOR IN JO ZBRIŠI OD DOMA!!!!!!

Trojanski konj.

Ker je bila današnja prva terapija ob 07.00 zjutraj, sem imel budilko naštimano ob 06.30 in potem tudi kmalu šel "eno nadstropje višje". Ker je bilo do naslednje terapije ravno prav časa še za zajtrk, "sem se vrnil eno nadstropje nižje" v jedilnico in ko sem pojedel "svoje otrobi z jogurtom" sem šel še po kavo in ko sem si jo prinesel do najine mize in nanjo tudi odložil, sem v istem trenutku padel po tleh, zopet bez meni znanega vzroka ... Kljub temu dogodku sem po vrnitvi v sobo skozi okno opazil, kako čudovit pogled se nama nudi .. Po kosilu sem "iz preventivnih razlogov" spremljal mojo drago na kavo, v okolje, kjer si jo ni treba postreči sam ..., ..., v bližino "varnosti izven mojega obsega" ..., ..., in z dostopom izven mojih "varnostnih meril", zato je pot naprej nadaljevala samo moja draga sama ...

https://www.youtube.com/watch?v=OMzpM9d9yjw

Če želiš biti srečen le za trenutek, se maščuj. Če pa želiš biti srečen za vedno, ODPUŠČAJ. (Tertuliano)

Medtem, ko ste wintrrrhejterji cel danasnji dan stokal in hejtal, sem jest ceu dopoldne razdeviceval belo-pogovnane poljane PS: Takle vintrrr naj kar traja

Usak dan se vozimo <3

Za lakšu orijentaciju ... - od Žage na zapad je Učja, Via Pramollo je od SS13 na istok (između F i G) - možda i ovo radi: http://goo.gl/maps/x29U8 - zapadna (lijeva) vertikala je Plockenpass, desna je Nassfeldpass A Podkoren, B parkiralište na kraju Villacher Alpenstrasse, C brana i parkiralište na kraju malta Hochalpenstrasse, D zapadni ulaz/izlaz Nockalmstrasse - B parkiralište na vrhu Goldeckstrasse (početak je u mjestu Zlan)

Tu so ga že peljali in napisali nekaj o tem: http://www.motorcyclistonline.com/2015-ktm-1290-super-adventure-first-ride-motorcycle-review

V Dobrni sva nastanjena v hotelu Vita, v prvem nadstropju z dvajset sobami, v sobi številka 112. Eno nadstropje višje je medicinski center in terapije. Mislim, da se do njega še nikoli nisem peljal z dvigalm ? Z dvigalom pa se oba zmeraj pejeva v trete nadstrje, kjer je bazen in seveda nazaj iz njega tudi. Danes je bila v zunanjem bazenu "prava zimska idila", ki mi zopet ni dovolila biti v njem več kot minuto ali dve ...

Eden mojih redkih prijateljev, ki mi je s skupaj s svojo drago to še vedno :notworthy: , bi za tako izbiro hrane za kosilo in tudi za večerjo, prav sigurno rekel NI DA NI ... Seveda Roberto z dvema telečjima zrezkoma in danes solato iz paradižnika in paprike, polito z jogurtovo omako, pazi na to, da njegovo desno "polkoleno" slučajno ne bi bilo preobremenjeno ...

V restavraciji so vsi trije obroki samopostrežni, vendar jaz pri zajtrku naberem vse v bio kotičku, enako kakor doma in tudi tu vso "zmes" prelijem še z malo sadnega jogurta ... :notworthy: ZAJTRK:

Vprašanje je bilo via Albanija ali via Kosovo. Moj glas gre Albaniji. Hotel sem povedati dvoje: 1. Da sem Kosovo prevozil po dolgem in počez pa se ne spomnim stvari ali dogodivščine vredne 30€. 2. Da na strani AMZS piše tole: OPOZORILO: Srbski obmejni organi vam ob vstopu v Srbijo iz Kosova ne dajo vstopnega žiga za Srbijo, zato v primeru vstopa na Kosovo iz Makedonije, Črne gore ali Albanije ni možen izstop iz Kosova v Srbijo brez predhodnega dokazila o vstopu v Srbijo (brez srbskega vstopnega pečata v potnem listu). Dovoljen je le izstop v eno izmed ostalih treh držav. Slovenskim državljanom zato priporočamo, da zaradi težav z žigi v potnih listih pri prestopu mej vstopajo / izstopajo v Srbijo z osebno izkaznico. Sicer pa se strinjam z Motoriderjem. Če nekje še nisem bil ne sprašujem prav dosti kako je tam, ker ima vsakdo svoje oči. Za nekoga zanimivo, za nekoga ne. Za nekoga nevarno, za drugega samo dogodivščina več... Grem in se prepričam...

bivsi prjatu..

...daj mi no malo posodi to raco... ...

Ujeli smo najnovejši model X5 Top Sekret .

Vseeno mi je danes uspelo končati "Fotosižn by Roberto" vseh mojih terapij: 1. Inferenčni tokovi 2. Magnetna terapija 3. Hipobarična terapija 4. Individuana in skupinska telovadba, ter kinetek 5. Ročna masaža, pri kateri je včeraj mojega maserja zamenjala maserka, kar sem tudi takoj dobro občutil, kar je bia dovolj nežna ravno tkrat, ko je meni najbolj ugajalo ... Ker je do začetka današnjih skokov še več kakor dve uri, bom sedaj šel v bazen sam, kerje bila moja draga v njem že dopoldne med mojimi terapijami ... 1. 2. 3. 4. 5.

Ker bo jutri vseh šest mojih terapij že dopoldne, s prvo že ob 7.00 uri, sem si danes pri večerji poleg dveh tuninih kotletov in malo manj solate, privoščil še tri dodatne "energijske bombe" ...

https://www.youtube.com/watch?v=hqwU7nv3hTM :beer1: :naughty:

Jučer sam bio pametan. Stoga sam želio mijenjati svijet. Danas sam mudar. Stoga mijenjam sebe.

v špegli se z mojga mopeda dobro vidi :grim zmagu :hooray:

Od septembra mi še ni uspel predstavit..pa evo, MTS 1200 S, l.2011

Včeraj po službi sem se odločil malo skočit v Kranj, seveda preko Pavliča in Jezerskega. Hongda je imela pred kratkim tavelik remont, tko da naj bi delovala tko kot bi morala. Evo, takole je izpadlo; Nekje pri Solčavi še nič snega spljoh Nekje blizu Logarske doline ledeni slapovi in selfij Hongdamut v svojem elementu Pravjo, da taprau mamut vedno sneg najde... tle nekje je bil nek okrogel znak z rumenim not, rdečim pa okrog... kdo bi vedu le kaj pomeni... Evo, vrh Pavliča. Lušno vreme, edin Jodlarji pravjo neki Verboten... nisam svetski čovek pa ne vem a so to Natalijo mislil al kwa.. Še ena na vrhu Pavliča. Superca. Moram Bratuščkovo vprašat kako bi ona to po domać prevedla. A so nori tele Jodlarji, tako cesto bi moral zapret... hehe drajsanje do dna Nek Gešlosn al kwa, lejte, nimam pojma kua nej bi to blo, to je tko k uni Makaronarji k majo na ćinkve kroči napisan neki v italjanščini, kdo naj to razume?! Naj pišejo v Slovenštini, da jih čovek razumije! Kolenčkanje na Jezerskem.. brez heca, guma je od roba do roba. Prikaz snega na Jezerskem Nočna romantika na prelazih Vrh Jezerskega ... matr je slika uspela, prov super!! Trojane ob 00:37. Ni lepšega razgleda spljoh! Vmes sem parkrat ugotovil, da mam slabo poštiman dovod goriva, torej ni šlo preko 5000 obratov, par ljudi me je čudn gledalo, jodlarski polcaji so se delal, da me ni... fajn. Prava Mamutastična furca

Kako mu i ime sugerira, od Podbrda zalazim u ozbiljnija brda. Cesta sasvim uredna, dovodi me do križanja u Petrovom Brdu. Vidi vidi, prepoznajem lokaciju ... jedino što sam na ovo križanje prije dvije godine doletio s brda, tamo od Bohinjske Bistrice preko Soriške planine. Sada idem dolje, prema Škofjoj Loki, niz nekoliko propisnih serpentina. Pripadajuća tekućica više nije Bača, nego Selška Sora. Cesta je ispočetka super, nakon toga prosječne kvalitete, malčice zatim ne zna jel bi se pretvorila u pokrpanu stazu ili bi ipak ostala poštena cesta ... svakakvog tu kolnika imade. Bez obzira na veliku raznolikost u cestovnim zastorima, cesta je kojoj ću se rado vratiti. ...

Start je kao u Austriji - potok lijevo, cesta desno. Ajde ... jedina je razlika što austrijanci malčice više picajzliraju oko detalja. Ta rječica uz koju se vozim najveći dio ovog dijela puta zove se Bača. Nekad sam joj bliže, nekad dalje, no uvijek je tu negdje blizu. Skroz do Podbrda.

Spomenuo sam maločas i mostić iza tvrđave Kluže. Aha, mostić preko Koritnice ... obično ga se previdi jer je cijela lijeva strana ceste osigurana kamenim blokovima, odmah iza mostića je i oštra krivina, s parkiralištima prije i nakon njega. Tko bi tu očekivao i primjećivao nekakav mostić? Ha, uglavnom kajakaši koji nedaleko odavde kreću u skakutanje po divljim vodama. Inače, baš ispod ovog mosta je klanac dubine oko 70 m i oko 200 m dužine. Postoji i putić sa drvenim stepenicama da se siđe do dolje, no slabe su šanse da bih ja to išao istraživati. Odoh dalje. Prolazim kroz Kobarid i prilično usporenim tempom spuštam se prema Mostu na Soči. Izlazim prema Idriji i ubrzo dolazim do onog velikog vijadukta, prije kojega postoji cesta s putokazom koji pokazuje na lijevo i na kojem piše Podbrdo. Eto konačno prilike da ja vidim kakva je to cesta i kuda će me zapravo odvesti.

Nazad do tvrđave Kluže (u originalu Fort Flitscher Klause), vojnog objekta iz WW1 na nekada izuzetno strateški važnoj cesti. Cesta je sada izuzetno turistički važna, dok trdnjava također ima neke druge uloge - jedna od njih, meni sada najvažnija, jeste i uloga omanje birtije. Sa finom hladovinom. Nisu imali kokakolcu iz stakla, tako da sam srknuo samo kafcu. Usput se i malko osušio.

... Kada se dolazi sa sjevera - kao ja sada - malo prije Bovca postoji skretanje desno kojim se cesta odvaja za Predel i za Mangart. Dva dana ranije prošao sam kroz Italiju nedaleko Predela a Mangart sam do sada obišao dva puta. Ona cesta od mosta (iza mjesta Log pod Mangartom; križanje lijevo Predel, desno Mangart) pa do Predela je jednostavno rečeno predobra. Ipak, budem ja to ostavio za sljedeći prolazak Soškom dolinom, no to nikako ne znači da na ovom prvom križanju neću skrenuti baš u tom pravcu. Hoću, skrenut ću desno, ali samo do tri km udaljene trdnjave Kluže (tvrđave Kluže). Preciznije rečeno, doći ću do tvrđave, proći je, i odmah iza mostića skrenuti desno. Šta ima tamo? Ima putokaz na kojem piše Bavšica. Prilično skrivena ledenjačka dolina s nekoliko zabačenih zaselaka - jedno od njih je i selo Bavšica - i zabačenih vikendica, nešto sitno ugostiteljskog sadržaja i Planinsko učno središče Bavšica, trening centar slovenskih alpinista. Ima i dobar putokaz da se ljudi lakše orijentiraju po svijetu, a ima i finih pečenkica koje knjavaju u hladovini drveća.

Kranjska Gora izgleda prilično uspavano oko osam izjutra. Kamiončić za dostavu robe ispred nekog dućana, omanja družina na terasi kafića koja cijevči kafcu prije - sudeći po opremi - planinarskog pohoda na Vršič, i usamljena đogerica čijoj guz pozadini nikakvo jutarnje znojenje neće pomoći da se vrati u prihvatljive konfekcijske okvire. Idem opet preko Vršiča, ne znam više koji puta. Nije niti bitno. Ovaj puta sam to odradio civilizirano - hoće me to ovih dana - i baš onako turistički. To se pokazalo korisnim jer sam zapazio dva-tri nova detalja koja bi trebalo detaljnije promotriti ... eto instant razloga da se opet navratim na ovo neodoljivo brdo. Svjetlost koja se lomi preko istočnih vrhova, pomalo alkemična plavo-zelena boja vode, bijelo kamenje i drveni mostići ... nema smisla opirati se potrebi da se zastane i barem nakratko uživa u tom koktelu boja i tekstura. ...

... Skroz do Villacha sam se i ja vratio sa Goldecka. I opet preko Wurzenpassa - da, sa veselije strane - i samo ću malo skoknuti do Kranjske Gore. Poslje toga ide "samo ću malo lokalnom cestom do Jesenica", zatim "ah vidi, putokaz za Žirovnicu, tam dugo nisam prošao" i na kraju "ma vidi, skoro sam na Bledu". Na kraju je bilo "vruće je tu oko jezera, a i gladan sam ... ". Nisam se dao samom sebi nafukat da "malo skoknem do Bohinja, to je tu odmah preko brda".

Pitome padine prekrivene maslačcima, iza kojih se guraju plavo-zelena brda, najčešći su motiv prilikom spusta nazad, i to s desne strane. Nakon nekog vremena, sa lijeve strane se otvori krasan pogled na dobar dio doline Drave (Drautal zapravo i znači dravska dolina, no tako se naziva i cesta br. 100, od Villacha do Spittala), skroz do Villacha. ...

...

... ...

Po običaju, starta se prilično naglo uzbrdo, no ovdje se prolazi najprije kroz nekoliko sela. Treba pratiti putokaze. Cesta je jednim dijelom prilično stara i pokrpana onim katranskim zmijurinama, što mi baš i nije drago za vidjeti. No, nema veze, drugačija je prilično od ostalih koruških alpskih cesti. Čak je i ulaznica jeftinija, samo 7 eura. Parkiralište na vrhu zove se Seetal, i tamo imaju dekorativne krave, i od tamo se može pješice do lokalnog vrha koji je na 2142 mnm. Kamena gromada koja apsolutno dominira okolicom i privlači pogled još sa uspona, jest vrh Staff sa 2217 m. ...

... Što vidim oko hotela - cesta blokirana, svi prilazi zatvoreni, slovenski bend praši sto na sat, pivo teče, kobase i krmenadlice prave društvo ćevapima. Cesta blokirana ... ha ha ... ovo im je bila najbolja fora. Esterajhiše motorad!

Nekaj utrinkov na tej poti.

A dej no, a res? Sred zime mas verjetno cas kaksno stran nazaj prebrat an? :grim

Mitas: http://www.(Zbrisano&#33; Za oglaševanje se obrnite na marketing@motosvet.com)/novice/mitas-sport-force/

....kuham sarme, pa mi je zeljnate glave zmankal sem pa še tri filane paprike naredu tko, da se masa porabi po moje bo glih tko dobr Lp,n

Tisto kar je pa segrevalo je pa prav prišlo med vožnjo po dežju,so ble pol cunje suhe v kovčkih :grim ta mopi pere in suši

Če oseba, ki jo ljubiš, drhti, ko jo objameš ... Če so njena usta na tvojih vroča kot žar ... Če težko diha v tvojem objemu ... Če so njene oči solzne in imajo tako čuden sijaj ... Beži ... ima gripo !!!

zadnji 2 fotki sta mi ful dobri, izrazni, lepi kontrasti, romantični...mislm, le kako ti uspe

Da ne bo pomote...tudi meni bi se zarosile, pa nisem iz Murgelj ...v bodoče prosim BREZ politizacije !!!!:-)

Kad sam već tu gdje jesam, iskoristio sam priliku pa se odvezao na gornju etažu do hotela, bacio odatle nekoliko dodatnih pogleda i usput ustanovio da postoji cesta oko jezera koja je makadam. Vrijeme je da se krene dalje. Dolje je išlo kao podmazano. Većinu vremena je cesta bila prazna, tek jedno čekanje na tunelskom semaforu, a i kiša je bila prestala. Cesta je bila pofajn natopljena, što bi značilo da je i količina vode koja se tu istresla bila poveća ... ali samo na cesti kroz dolinu. Kako sam se približavao Gmündu, tako su i znakovi padanja kišurine nestajali. Dok sam ja u austrijanca natankao Shellov V-Power 100, a u sebe šećernu vodicu i hand-made sendvičak, čak se i boja neba vratila u krasnu modrinu. ...

Guglmaps skrinšotići s tank torbe priopćavaju mi da nisam baš jako daleko od sljedeće planirane destinacije, no neka razmotrim opciju da se ukrcam na autoban. Ako ću lokalnom cestom, to znači da moram uz Dravu skroz do Spittala, proći skroz kroz njegov centar jerbo nema lokalne obilaznice, ubaciti se na 99-ku (Katschbergstrasse) i polako do Gmünda. Daljinski gledano, ništa specijalno ... 60-tak km. Aber, ak se potrefi, moglo bi oduzeti previše vremena, moguće i ponešto živaca. Ah, vinjetu ionako imadem - kupio onu za 10 dana, može zatrebati - idem ja polako na autoban. Ovo "polako" je čista fraza, barem kada se radi o austrijskom autobanu. Nije da je to nešto loše, ma kakvi, nego jednostavno svi gaze kao da su im vozila od firme ... uključujući turske Uzun Arac krstarice, RV-je s V8 mašinama i sirotinju sa kampicama ... nevjerovatan broj kampica od 5-6 m dužine koje cukljaju ili SUV-ovi ili njemačka vozila s preko tri litre kubika. Cijeli mali cirkus. Ne prođe ni pola sata, Gmünd. Skoro da zaboravim ... krenuo sam u Maltatal (dolinu rijeke Malta), odnosno u produžetku na Malta Hochalmstraße, panoramsku cestu koja se u engleskoj terminologiji zove Malta High Alpine Road. Četrnaest kilometara i četiri stotine metara, toliko je dugačka. Iako Maltatal nazivaju i Dolina vodopada, vodopadi nisu ono što sam prvo primjetio. Ne zato što vodopada još nema kod table pred ulazom u Gmünd, već zato što mi je pažnju odvukao neugodan sivo-plavi oblak, pozicioniran upravo tamo kamo sam krenuo. Osim toga, cijelo nebo je izgubilo onu ugodnu modrinu, postavši nekako čudno sivo i bijelo. Bude padalo, sto posto. Prolazim kroz grad, Alte Burg mi ostaje s desne strane, Porsche muzej s lijeve strane. Dolina je lijepa, uska s visokim brdima sa strane, vodopada kolko hoćeš. Prvi pramenovi kiše kao marame vise iz oblaka. Stajem pred naplatnom kućicom, ispred mene barem deset automobila ... vuku se ko gladna godina a pljusak je upravo započeo. Civilizirano pričekam da dođem na red, kupim kartu i parkiram austrijanca ispred obližnje kućice i stanem pod usku strehu. ...

Da sam nastavio tom lokalnom cestom i dalje, prošao bih kroz mjesto Miren, iza kojega je Italija i vrlo blizu je ušće Vipave u Soču. Malo prije Mirena ipak skrećem desno, kroz Vrtojbu - tamo gdje je bilo ono Ducati okupljanje - i u manje od četvrt sata prolazim Goricu i eto me na parkingu uz ranije spomenutu rijeku Soču. Onaj moj plan predviđao je da se nekako prebacim do SLO-ITA-AUT tromeđe, gdje bih se po običaju uvalio u podkorenski hotel Vitranc, moj uobičajeni bazni kamp za švrljanja ovim područjem. Između Vitranca i mene je Soška dolina, bajkovit kraj kao stvoren za vožnjicu motorićem. Jedini je problem što sam tu bio već neznamkoliko puta a zaželio sam se friških terena. Hajde da ja krenem pa uz put budem nešto smislio. Prvi dio puta kroz Sošku dolinu (cesta 103) je onako malo magistralnijeg karaktera - ako ništa drugo, širinom ceste i ponekad brojem kamiona - i brzo se prolazi. Pod uvjetom, naravna stvar, da se ne staje svaki čas uz Soču. Desetak minuta kasnije, mjesto Kanal ob Soči, i prva ideja o alternativnom nastavku puta. Ovdje bih se mogao uvaliti na lokalne ceste po brdima i neposredno uz talijansku granicu dovesti se skroz do Kobarida. U Kobaridu ionako treba ostati uz Soču lokalnijim putem tako da bi ovo mogla biti privlačna alternativa. Da, i odnijela bi mi puno i previše vremena. Bacim pogled na most preko Soče i gasiram dalje. I razmišljam dalje.

Novi link za download "Pogled s ceste - Slovenija" v1.2 Link ---> https://jumbo.iskon.hr/dl/b842aef4-c615-41d8-bb65-1ef084ea8fba Hvala

Ej a bi mi kdo znav povedat kje se da kupit dodatne dele??? Prosim za kakšno spletno stra. Hvala! Lp.