Vtisi z dnevnih voženj 2017

Junij 11, 2017

Po dveh tednih brez motorja danes krog po Dolenjski in Posavju: Moravče - Vače - Litija - Bogenšperk - Trebnje - NM - Šentjernej - Kostanjevica - Bizeljsko - Bistrica ob Sotli - Kozje - Šentjur - Jurklošter - Rimske toplice - Izlake ...

nekaj dogajanja pri Krški vasi...

proti Jurkloštru - imam v tek krajih občutek, kot da se je čas ustavil, brez norenja kot drugod...

... 265 km - za silo bo...

Popravljeno Junij 11, 2017. Popravil Erik99

Junij 11, 2017

On 2017-6-9 at 0:26 PM, GO_Tomi said:

... V bližini opazimo nekaj hiš zaselka Kitajska, ki je sicer del razloženega naselja Otlica ... vir je tukaj, navedena poved je v tretjem odstavku.
O Švici pa ne najdem, ma mi je pravu prjatu it Sanaborja, da ma tm gor eno teto.

da nisi zamenju svice za sibirijo

kr za svico pa tud jst nisam slisu, v sibiriji sm bil pa veckrat

Junij 11, 2017

Še naprej proti zahodu...

Ni bil "štraf" policistka je pomagala najti francoskega znanca iz lanske ture.

Junij 11, 2017

dons namesto kilometraže, šel malo offroad-a.

Sej vemo mal počes mal pošrek mal dol prteče ko ti zadek zapleše sambo pa .....noro

V bistvu kombinacija gozd makadam cesta

z razgledi da je kaj

levo makadam , desno asvalt haha ja itak da levo

kako se da to kravo peljati pa čeprav z gumami metzeler tourance

Popravljeno Junij 11, 2017. Popravil Wakasaki

Junij 11, 2017

Danes pa mal do severnih sosedov na Maltatal obrnit

Junij 11, 2017

1 hour ago, fishy said:

kr za svico pa tud jst nisam slisu

Če bo (upam da bom) našel vir, objavim.

Junij 11, 2017

Edina slika, ki sem jo uspela narediti danes na 550 km dolgi poti.

Štartala sva ob 9 - ih , plan je bil pa da odrineva ob 8-ih. Torej pot naju je vodila iz Žalca čez Pavličevo sedlo - Železno kaplo- Beljak - Trbiž- Gorica- Nova Gorica- Vipava- Postojna-Vrhnika-Ljubljana-Trojane - domov

Fajn je bilo. Najslabse ceste so tako ali tako pri nas in vozniki tut.

Junij 11, 2017

pred 3 urami, GO_Tomi pravi:

Če bo (upam da bom) našel vir, objavim.

Misli, da gre za ta kraj

Junij 12, 2017

Neplaniran popoldanski potep. Cist simpaticnih 250 je ratalo.

Letos nekako ne gre. Sele 3000 odvozenih. Tezko, da jih bo 10 do jeseni.

Popravljeno Junij 12, 2017. Popravil Cartman

Junij 12, 2017

9 hours ago, Termitor said:

Misli, da gre za ta kraj

Lohko da ja. Kukr pravim, vjem samo iz pogovora o neki teti tam živeči ... Hvala za trud in iskanje
@fishy @DAMI34 Vi'dste, pej smo ju najdli

Junij 12, 2017

Na Krk v Krk na kalamare pa se malo okoli...Prijetnih 400km..

Junij 13, 2017

...

Ponedjeljak ujutro odličan je tajming za početak vožnje jadranskom obalom. Osim toga, kraj petog mjeseca također je odličan tajming za vožnju obalom ... turistička sezona tek se budi, mađari i poljaci još nisu stigli - barem ne ovoliko daleko na jug - a ono malo slučajnih prolaznika neće naročito smetati. Štoviše, temperatura zraka oko 25 celzijevaca isto je odlična za vožnju obalom ... nije agresivno prevruće, a dovoljno je toplo da se podstava izbaci iz jakne i spremi pod sjedište ... ako tamo ima dovoljno mjesta. Ako u jednadžbu ubacim i konstantu koja se zove "godišnji odmor do kraja mjeseca", time je ovaj matematički izraz kompletan. Na desnoj strani ove formule, iza znaka jednakosti, rješenje je tako jednostavno ... vozi se dalje na jug i ne talasaj.

Alzo ... imam još tri dana na raspolaganju - godišnji mi je do kraja mjeseca - i mogao sam ili vratiti se doma pa razmisliti kam budem još s ta ekstra dva dana, ili mogu nastaviti obalom dalje na jug, pa šta bude. Dokle stignem. Jedan dan treba mi za povratak - onako opušteno, bez ikakvih naznaka žurbe i nervoze - što znači da imam čitava dva dana na raspolaganju. Jedan od ta dva dana - a to je sada i odmah - budem potrošio na lagano krstarenje obalom na jug. Može li bolje?
Preduvjet za lagano krstarenje na jug lagani je doručak ... pečena jajca, šunkica, malo ajvara, topli kruhić i sokić od naranče ... ništa fensi šuškavci s nemasnim jogurtom, ništa dječja radost. Iza laganog doručka na redu je bio lagani pokret. Četiri krivine dalje sve je postalo nešto manje lagano a nešto više razigrano ... do Starigrada Paklenice nisam stajao, a ne bih ni tamo da nisam uhvatio priliku za opće tankanje. Sljedeća kraća pauza bila je na Masleničkom mostu.

Radovi na cesti - uglavnom po D8, jer njome sam se uglavnom kretao - jedno su od obilježja ovog dana i ovog izleta. Na prvu raskopanu cestu naletio sam nedugo nakon mosta ... hajdemo svi malo po prašini, malo kroz centar Posedarja, malo nekamo okolo ... i na kraju opet na D8. Dvadesetak minuta kasnije vozim i razmišljam ... mogao bih malo do centra Zadra, da protegnem noge po orguljama, možda kakav čajić u nekima od onih kafića oko Donata ... i evo ulaza u Zadar, evo semafora, evo gužve ... opa, evo i obilaznice. Ova suluda ideja napustila me u trenu, nakon samo dva stajanja na semaforima i nakon samo dva potoka znoja od ruba kose pa do ruba gaća.

Evo Bibinja, evo Sukošana, evo prilike da ipak malo zastanem i protegnem noge. Nisam bio u Sukošanu od ... ha, odavno, negdje od početka ovog stoljeća. Ostao mi je u dobrom sjećanju jer sam bio tamo u devetom mjesecu ... dugačka pješčana plaže, skoro nigdje nikoga, ma prekrasno. Iako sam svratio do centra u Sukošanu, ipak sam kratko zastao još jednom uz cestu, nepunih desetak minuta kasnije.

Još dvadesetak minuta kasnije i eto me opet kako se muvam po centru - ako to jest centar - grada uz obalu. Biograd na Moru ... odavde pa dalje na jug motorom još nisam prolazio. Skretanje do centra gradova i gradića južno od Zadra, a u kojima sam bio ikada ili nikada, na ovaj ili na onaj način, postat će moja današnja špranca.

Nisam još nikada ranije bio na Vranskom jezeru i želio sam izbliza pogledati jeli voda doista onoliko zelena kao što sam znao viđati u različitim medijima. Da bih to provjerio, trebao sam nekako doći do jezera. Skrenuo sam nekamo lijevo uz jezero, kako me je cesta već navodila ... lijepo i krasno, ali jezera nema. Zapravo ima ga, ali se ne vidi ... ili od drveća, ili od raznog raslinja, ili od ni sam ne znam čega ... ne vidi se i kraj priče. Dugačka ravna cesta vodi me prema mjestu koje se zove - kako piše na putokazima - Vrana. Nakon drugog desnog skretanja odustajem, okrećem polukružno i vraćam se do nečega što je ličilo na zatvoreni auto kamp ... provučem se pokraj rampe, stotinjak metara samo ravno, eto me na pijesku uz jezero. Stvarno je zeleno.

Sretan i veseo, što zbog zelenog jezera, što zbog elegancije kojom sam došao do njega, vraćam se na D8 ... odnosno samo prolazim ispod D8 i spuštam se u Pakoštane. Nikad bio, nikad vidio ...

Uskim uličicama koje se polako pretvaraju u labirint uspjevam se dokopati obale u Pirovcu ...

... iz kojega nekako pronalazim i put nazad na magistralu. A na magistrali žuti putokaz ... skrećem desno na cestu 121 i gledam u još jedan žuti putokaz ... sve lijepa mjesta u kojima još nisam bio. Do sada ... Tisno, preko mosta na otok, Murter, Betina, sviđa mi se cesta preko otoka, Jezera, Tisno, nazad na D8.

Ponovo skrećem s D8 već nakon manje od deset minuta ... u Vodice. Ravnom okomitom cestom spustim se do obale i nemalo se iznenadim ... na drugom kraju zaljeva usidren veliki kruzer. Mislio sam da toga ovdje nema ... bit će da su Vodice postale jako zanimljive prekooceanskoj klijenteli. Hajde baš da ga vidim izbliza.

Kako prilazim sve bliže kruzeru - probijajući se kroz grad malo po cesti, malo preko parkinga, malo po rivi - tako mi sve to s kruzerom počinje biti sumnjivo.
Bilo mi je sumnjivo s punim pravom, što sam ustanovio ubrzo, jer to kruzer baš i nije ... stvarno nije. To je novi hotel koji raste na obali, izgleda poput gornjeg dijela trunčicu modernijeg kruzera, i nekako mi se teško uklapa u svoju okolinu u kojoj prevladavaju lijepi klasični hoteli lijepih klasičnih fasada i s lijepim klasičnim vrtovima ispred. Napravim dva đira po gradu - opet različitim kombiniranim metodama koje su dodatno proširene probijanjem kroz izrazito uske ulice iza centra - svratim na benzinjaru na izlazu prema D8, te se onako usput javim kolegi koji je tamo negdje dole ... iz čega se stvori plan da ja lijepo u povratku, kad god to bude, opet skrenem u Vodice, pa iz Vodica sutradan sit, napit i odmoran krenem doma. OK, sutra popodne na istom mjestu. Gibam dalje ...

... preko Šibenskog mosta i oko Šibenika. Ima li radova na cesti ... ima! Čeka li se na prometovanje izmjenično jednom trakom ... čeka se! Jesam li to sve obišao i preživio ... jesam!

Jesam li možda iza Šibenika skrenuo najprije u Primošten a potom u Rogoznicu ... naravno da jesam.

Što i kamo dalje, logično je pitanje nakon povratka na D8, prolaska kroz Marinu i čiste uživancije u iznenađujuće dobrom komadu ceste između Poljica i Seget Vranjica? Ha ... ne moram biti naročito geografski vudren da znadem da sada dolazim na prilaze Splitu a time i na prometno podosta opterećen dio obale.
Trogir sam ipak prošao cestom uz obalu. Da, palo mi je na pamet kako bi bilo lijepo proći kroz stari dio grada i prebaciti se na Čiovo. Kako mi je ta misao padala na pamet, odmah je s pameti i odlepršala ... samo jedan pogled na ulazak jednom trakom - radovi, radovi - u stari dio Trogira i mudro sam zaključio da će ta aktivnost pričekati neku drugu prigodu.

Prošao sam kroz svih sedam Kaštela ... i baš mi je drago zbog toga. Nisam se dao potjerati na D8 nakon Trogira nego sam na rotoru iznad Divulja skrenuo desno i uplovio u Kaštela. Lagano, s četiri otvorena oka ... asfalt baš i nije najnoviji, puuuuno je sitnih poprečnih uličica i sa semaforom i bez njega, pješaci u japankama skakuću naokolo ...

... i tako do iza Kaštel Sućurca gdje sam izašao na krasnu široku cestu i njome efikasno eskivirao Split, pri čemu me zaobišlo samo 6 mat crnih temaksova, 2 glos crna temaksa, i neutvrdivi broj iksmaksova. Sivih.
Samo dvadeset i pet minuta nakon izlaska iz Sućurca bio sam parkiran na proširenju uz ludo dobar komadu ceste u Jesenicama i buljio naokolo ... čas u lijepe jahtice koje su u malom brodogradilištu očito na nekakvom servisu, čas u more koje se plavi i zlati, čas u bijeli hrbat Mosora koji prati cestu dalje na jug. E tamo i ja idem ... cestom ispod Mosora, jeli. Ne na more.

Vozeći se uz Mosor prošao sam kroz Dugi Rat i ušao u Omiš. Odlična atmosfera u Omišu ... ne znam zašto, no tamo sam se baš dobro osjećao. Neka pozitivna vibra ... ili je to već ulazak u ono posebno stanje nakon x sati vožnje i xxx pređenih kilometara? Što god bilo dobro je. Budem opet svratio da provjerim o čemu se tu radi.

Magistrala južno od Omiša meni je bila potpuna nepoznanica ... očekivao sam ništa, a dobio sam puno. Toliko puno da sam u nekoliko navrata zastao da sve malo bolje upijem ... i boje, i mirise, i liniju horizonta, i Brač desno preko mora, i Mosor koji odlazi i Biokovo koje dolazi. Baš super.

Šest je sati i pet minuta popodne, temperatura je nemalih dvadeset i šest celzijevaca, stojim uz rub ceste i uz svu tu ljepotu i lijevo i desno meni na pamet padaju tričarije ... hrana, topli tuš, hladno pivce, suha majica i čiste plahte. Dobro ... ništa neriješivo. A gdje sam trenutno ukazalo se na velikoj tabli jedva tri minute kasnije ... Makarska rivijera, eto gdje sam.

Skrenuo sam s magistrale i turio nos u Brela, onom zgodnom cestom nizbrdo koja već pri dnu ima široku zebru baš u apeksu krivine. Mecelerke su se malo šokirale ali je sve - na sreću - prošlo samo uz lakše grčenje sfinktera i još jedan znojni potočić do ruba gaća.

Makarsku sam provozio bez skretanja do mora/centra, uz odluku da u idućih pola sata nađem smještaj ... sa svim onim tričarijama koje su mi maločas pale na pamet. I onda se pojavila tabla na kojoj je pisalo da sam u Tučepima i da - ako skrenem desno - ulazim u centar. Nepunih stotinjak metara kasnije zaustavio sam kod taksi stajališta, izvukao tehnologiju i pogledao ponudu hotela ... dalje je sve išlo brzo i lagano.

...

Junij 13, 2017

Sobota 10.06.2017

Mene pozno popoldne piči, da bi si lahko privoščil en off obrok z mojo najljubšo pizzo v Sodražici. Taka pizza Adriatic, da se ji noben ne približa daleč naokoli. šele okol pol sedmih sem se usedel na Z.jkota in šel preluftat pajčevino iz cilindrov.

Bistro Ž, zame top pizza.

Valda po enmu tednu brez hidratov, dobiš porcijo energije direkt v kri, ni čudno da nism hotu takoj domov, pa sem šel čez Kočevsko reko, kjer sva se malo valala po senu

Še sončni zahod in gremo domov, ma blo je kratko, ampak zato toliko bolj sladko

Nedelja 11.06.2017

Prva Jadranka letos, aaaaa kaj je blo fajn.

par ovinkov pred Delnicami.

Grozili so z burjo in zaporo, vendar v senju ni blo niti enega niti drugega.

Včasih mi je žal, da se vmes kdaj ne ustavim in naredim kakšno fotko ampak lej ko maš tist filing, ni cajta za ustavljat se pa slikat. Gledaš naokoli in si vse lepo zapomniš v glavi

Do Jureta

Kjer je že skoraj tradicionalno, da je obračališče in povratek v Karlobag v gostilno OK na odlično hrano!

Gazda mi je z nekaj popusta polepšal dan in si z to gesto zagotovil še več naslednjih obiskov

Nato pa Senj - Ogulin - čez moje vukojebine Trošt marija, še na zadnjo kavico v Vinico..preko Črnomlja, Črmošnjic Dvora nazaj domov.

Nabralo se je res prijetnih 605 km =)

Zdej pa za 14 dni dost motoriranja, treba se najprej oženit, potem pa gas dalje.

Se pišemo!

Čau

Junij 13, 2017

@HyperJackslike sa svatbe, sploh če bo kak motor, pa kar v vtise

Pa srečno

Junij 13, 2017

Vtisnjeno. Cesta Col-Črni vrh bo zrihtana, tako da bo kar veselje.

Junij 13, 2017

pred 9 minutami, izibajker pravi:

Je to delavnica rumenegacestaka v Logatcu? Menda je na področju menjave gum pravi mojster. Kakšen komentar?

Jaz sem zadovoljen z njim. Drži se dogovora, ob menjavi pogleda še kaj drugega, pri njem sem menjal že zavorne ploščice, verigo...možak je bajker, tako da so mu zadeve tudi znane.

Junij 13, 2017

pred 2 urami, DAMI34 pravi:

Jaz sem zadovoljen z njim. Drži se dogovora, ob menjavi pogleda še kaj drugega, pri njem sem menjal že zavorne ploščice, verigo...možak je bajker, tako da so mu zadeve tudi znane.

Zbrisi sam svoj post, ni za v vtise...

Junij 13, 2017

Ob 12. 6. 2017 ob 8:01, GO_Tomi pravi:

Lohko da ja. Kukr pravim, vjem samo iz pogovora o neki teti tam živeči ... Hvala za trud in iskanje
@fishy @DAMI34 Vi'dste, pej smo ju najdli

Ampak ta kraj ni na "Gori" niti me Colom in Predmejo...

https://www.visitkras.info/kras_in_brkini/kraji_in_vasi/stanjel/2015071315160752/Selo

Tam je edino še Sibirija, kot je fishy že omenil..

Popravljeno Junij 13, 2017. Popravil vandrovec

Junij 13, 2017

pred 27 minutami, a79 pravi:

Zbrisi sam svoj post, ni za v vtise...

al pa je?

človek me je nekaj vprašal o poti, jaz sem mu odgovoril, to je isto kot če vprašaš, kje si slikal te velike čevape, pa po kuk so, pa kako se tja pride....

Drgač pa nč bat, brišem tut sam sebe. Če se nabijanje ne nadaljuje v nedogled, v vtisih večinoma pustim tudi kakih par autsajderskih postov.

Ker pa imam radirko, jo uporabljam, ko meni paše in po moji pameti

Junij 13, 2017

Sm glih zvedu, da se na Štjaku reklo Švica. Jebenti, two pej ni na Gori

Junij 13, 2017

se od uciri

blo treba upelat novo gumo in se mal ohladit

torej, prot mangartu

pol se domow, na goro in ko se vracam v ajd. mi tece en stric cez cesto, glih za ovinkom ko prides s cola v ajd

pa se ustavi sred ceste in zacne mahat, upocasnim, pa se kar naprej maha, sm mislu da je spet kaksna zival usla na cesto, kar nebi bilo prvic , pol mi pa zacne kricat da je tm omejitev 50, pa sm se kar ustavu , mu povedu kej si mislm in sou naprej...

svasta majka rodi, samo para nece

Junij 13, 2017

Cez vikend spet v Minhnu,trasa standardna,Lienz-Felbertauren-Kriml-Gerlos-Warngau,nazaj grede malo bolj direkt na Kufstein-Kitzbuhl-Lienz,slik spet ni ker bi bile skoz ene in iste,pa tudi ce hocem met povprecje vsaj 70 se samo dvakrat ustavm na kofe,pa sem se zmeri vsaj za 20 pocasnejsi kot majstri na jadranki,je pa res da mam se svoja kolena.Skratka ftisis enkratno uzivaski,samo pocas bom mogu zacet gor hodt cez Cesko,da bo mal drugac,kle ze vse lukne pa kamne poznam na pamet.

slike so, tole si mi poslal s poti

lp Dami36

Mal sem ti popravu post (če te moti, mi pa napiši, bom zbrisal )

Junij 13, 2017

Tm okoli sm bil že par botou ... aja, morm po Slovensko
Tam, oziroma približno-skoraj tam (približno zato, ker so enosledne poti za gorsko kolo skrite v gozdu), kjer sem bil danes, sem bil že večkrat, vsakič na poganjalčku. In vsakič dihal na škrge, ker je vse tako strmo. Torej sem šel danes z motorinom oddelat en tak 'krog', da obiščem te kraje. Da mi ne bo tako vroče, sem si mislil. Mi je blo drugače vroče, mater! Makadama kolkor hočeš, tista logika od proizvajalca 90% asfalt, 10% makadam, bi morala biti 70/30. Morm kupit druge gume In pri 200 km je 30% kar lepo 60 km. In ves ta makadam je strm, ali za gor, ali za dol. Tisti za gor še gre, ma tisti za dol ... prva, kolkor da motor, zadnji žlajf in upaj, da spelješ ovinek ... ajajaj ... Pri takem profilu ture je jasno, da je bla to precej gor-dol tura:

Stalno španciranje med 200-250 vm in 900-950 vm. Ni čudno, da se je na koncu nabralo preko 5000 višinskih metrov vzpona in/oz. spusta.

Tko zgleda trasa iz lune:

Po levi gor, po levi nazaj.

No: skozi Grgar in navzgor na Grgarske ravne, kjer sem pred leti, ko smo še organizirali gorsko hitrostne cestne dirke, z zastavami mahal predvsem po gledalcih, k niso hotli ubogat in so rinli na cesto
V Batah si lahko kupiš sir pri Sirarni Hubjani, čisto na začetku Bat. Je tabla. Najboljši sir po tolminski recepturi na tem koncu! Vprašaj za staranega s celim poprom. Njama
Prihod na Banjško planoto skozi Lohke. Do Kanalskega Loma je vse razgledno na Alpe na levi.

Redki gozd, na višini okoli 900 m, pokaže drevesa bukve, ki so se prav smešno zacelila po žledi.

Sredi gozda in sredi ničesar so ceste takole označene. Pohvalno.

Spust v Tolminski Lom

Rahel odklon iz začrtane smeri, poldrugi kilometer v desno, proti Turistični kmetiji Široko, ni bil kronan s polnim krožnikom, ker imajo odprto samo ob vikendih. Takrat je treba pridet! Ful dobro in ful dosti za jest Majo pa tudi lepe razglede tm zgoraj.

Spust do Mosta, na kafe, in naprej po Baški grapi. Tik pred Klavžami se je vredno ustaviti na požirek ali dva zelo dobre vode, ki ima tudi svojo zgodbo napisano na panoju ob po vojaško izdelanem zajetju.

Navzgor skozi Logaršče v Ponikve, do Plečnikove cerkve na vrhu hriba.

Spust v Slap in po lepi novi cesti do Dolenje Trebuše. Gostilni pri mostu sem se ognil, ker če pridem not, me gazdarica ne spusti ;) Imajo pa dobre palačinke. Vzpon na Oblakov vrh, večina makadam, kjer takoj levo in navzgor, in itak, makadam.

V Šebrelje pridemo iz južne strani, po strmem makadamskem spustu. Čisto na koncu planote je cerkvica Sv. Ivana, kjer si motorist lahko odpočije v senci dreves in/ali s pogledom v dolino in okoliške hribe. Če te čas ne preganja in če ti je to zanimivo, lahko obiščeš prazgodovinsko jamo Divje Babe, streljaj proti dol. Ključ rešetk na vhodu imajo domačini.

Sledi spust v dolino in po cesti do Idrije. Tu se nabašem z žlikrofi, saj se želodec že nekaj oglaša.

Povratek do Spodnje Idrije in levo, Kanomljam naproti. Spodnja je takoj za Idrijo, v Srednji se začne makadam, mehak, ker ga ravno utrjujejo, in ne neha do Zgornje in še malo čez. Na Oblakovem vrhu (ponovno) sem ga imel čez glavo. Plan je bil levo na Hudournik in pod Stržnikarjevim vrhom do slapa Gačnik, ma ker sem tam že večkrat bil in ker vem, kakšna je pot do tja, sem jo ucvrl rajši v dolino. Ta makadam proti Trebuši je za en drek, ma veliko boljši kot oni ... Bom napadel to, kar sem omenil, iz druge strani, jih bom presenetil ... ;)
Zopet Trebuša in zopet Slap. Se mi zdi, da me je Idrijca vabila, me je kar vleklo čez most ;)

Tokrat takoj levo, preko Idrijce in 'za krajem', po Kosmačevi poti do Postaje. Levo navzgor in že ga žgem proti Čepovanu. Tu je, na začetku, k se da prtiskat, priporočilo 40 km/h. In traja skoraj do vrha. Skoraj. Čisto na vrhu so 3 ali 4 nepregledni ovinki, k če greš peš, si prehiter. In PRED temi ovinki, tale znak. Ma ne morš verjet ...

V Čepovanu sm ratal žejn in ker tam ni gostilne, šmrc na Lokve, na hladen tonik. In se še malo ohladit, pred spustom v Goriški kotel.

Statistika:
200 km (okoli 60 km makadama),
nekaj čez 5000 višincev,
6 h 15 min na motorju,
1 h 30 min postankov,
povprečna hitrost 31,6 km/h.

Sled sem tudi prflikal poleg. Najverjetneje moraš met ustrezen motor, če se hočeš podat na to turo. In računaj približno tolko cajta. Jst sm, se mi zdi, numalo bolj počasn, ker se mi je mudilo celo življenje, zdej pa uživam v dogodkih in doživljajih in rabim tolko cajta :)

2017-06-13 Šentviška - Šebrelje.gpx

Junij 14, 2017

5 dni sprostitve v Istri, malce z motorjem okol v Poreč, Vrsar, Umag. Vmes še obisk Istralandije, kjer so me presentili z tem kako imajo urejeno za motoriste.