Vtisi z dnevnih voženj 2017

[menih]

Malo po Snežniških gozdovih

[vandrovec]

  Ob 3. 6. 2017 ob 16:56, menih pravi:

Malo po Snežniških gozdovih

Expand  

Verjetno lepše zaradi družbe...žena, prijateljica? 

[Janezs]

Danes raziskoval kraje med Idrijo in lučinami, ke v breg gor. Res lepi kraji. Sem se pa spomnil foro, da če ugasneš motor, potem ne dela ABS, kar je idealno za po strmih makedamih, ki jih je v teh krajih na pretek. Pa še uživaš lahko v tišini za nekaj časa. 

 

lp

Popravljeno Junij 3, 2017. Popravil Janezs

[Xebec]

Prazna Plominka, prazna Istra. Navigator poskrbu da ni blo treba karte razlekovat pa lokalcev nadlegovat, ker je bolj haj tek kt jst. Novigrad juzna, ene starine in starešine na vikiju.

Skoda besed, padle okrogla 500tka.

 

[Quest]

Dons prvič. 615 km

Kosilo

Zgodovina

Strojniki so carji

Pa še pranje perile pol ure pred domom.

 

[Schultz]

Včeraj ena hitra popoldanska. Štart šele ob 17.10 s Krasa preko goriških brd in benečije v SLO do Podbele. Tu  pa nazaj v ITA preko Robidišča in spust do Faedisa. Nato pa povratek. V skoraj treh urah in pol mi je uspelo narediti kratih a sladkih 214 km.

mejni prehod Robidišče

na vrh tega prelaziča, kjer se začne spust v Benečijo

pogled z naselja Cannobola proti Faedisu.

[Wakasaki]

  Ob 3. 6. 2017 ob 14:09, zan0088 pravi:

Vceraj spet frej, je blo treba eno do Krka pa nazaj uzgat, v planu je bila se Rakitna za nazaj pa je bila ze tema itd...

Prva kava je bla nad Rudniskim jezerom:

 

Expand  

kje pa je ta gostilna, oz, kje je dostop.

A majo jedačo tudi?

hvala

[GO_Tomi]

  Ob 4. 6. 2017 ob 8:07, Schultz pravi:

na vrh tega prelaziča, kjer se začne spust v Benečijo

Expand  

A na Prossenicco pa Montemaggiore pa Monteaperta in Vedronza si šel že kdaj s tega prelaziča?

[DAMI34]

  Ob 4. 6. 2017 ob 8:46, Wakasaki pravi:

kje pa je ta gostilna, oz, kje je dostop.

A majo jedačo tudi?

hvala

Expand  

https://www.google.si/maps/@45.6452233,14.8702634,3a,75y,328.85h,80.55t,0.78r/data=!3m6!1e1!3m4!1sJkjUQYR25cu0Pa7HYpnN4Q!2e0!7i13312!8i6656?hl=sl

 

za jedačo pa ne bi vedel, ampak mislim, da ne

[zan0088]

Za jest je v Ribic baru sladoled

[Bmflar]

  Ob 3. 6. 2017 ob 20:14, Quest pravi:

Strojniki so carji

 

Expand  

Si mislu rečt gradbeniki, predvidevam

[sohen]

  Ob 4. 6. 2017 ob 8:46, Wakasaki pravi:

kje pa je ta gostilna, oz, kje je dostop.

A majo jedačo tudi?

hvala

Expand  

Nimajo.100 m stran je gostilna Tušek,tam imajo.Ni pa pogleda na jezero.

[Quest]

  Ob 4. 6. 2017 ob 9:50, HD-Dyna pravi:

Si mislu rečt gradbeniki, predvidevam

Expand  

Most je kovinski. Torej strojniki. Ampak brez gradbenikov pa tud ne bi blo nič. Hotel  sem reč brez mojstrov ne gre. 

[Kmet2]

Včeraj registriral še zadnji projektil iz garaže .....

Do 12h nisem vedel kaj bi sam s seboj . Žena ma tisti dan ko želi obrniti nov list in prazni omare , meče po luftu ,sesa .......sam v napoto sem bil 

Pa jo mahnem po stari cesti iz Lj-do Ajdovščine, strogo po pravilih , za pot sem potreboval skoraj 2h s postankom v Postojni in na Ridah .

Damija zvlečem na motor komaj ,saj je ravno opral motor , oblaki pa taki , neki črni ....... Ajdovc me vozi po Ajdovščini , nad njo , pod njo, okoli nje ........

....v žrelu....

Nadajdovski Mustangi .......

........sproti pa se ustaviva na pikniku pri prijateljih ,klepet, smeh odojek .......

......ura 19.30 se poslovim ,Dami in njegova lepša polovica pa se ne moreta ločit odo odojka 

Že tretjič danes čez Rebernice na pozno kavo v Postojni ,od tam pa na Cerkniško jezero lovit sončni zahod .

.....ni se mi še šlo domov , vrjetno še čisti , saj je šele 21h 

.......na Rakitni se uležem na klopco , poleg Jodlar in pogled v luno , tišina ,spokojno .......čista uživancija .....

...ob 22h pridem domov po 320km ,sit in srečen ....

lp

Popravljeno Junij 4, 2017. Popravil Kmet2

[SAR-Solo Adventure rider]

Po nebeški cesti.

[dlicen]

  Ob 4. 6. 2017 ob 10:08, Quest pravi:

Most je kovinski. Torej strojniki.

Expand  

Tu si pa kar mimo vsekal. Običajno ima glavno besedo gradbeni inženir, za bolj impozantne je še arhitekt zraven. Strojnik pa, če ima most še kakšen wc.

[XTR]

  Ob 4. 6. 2017 ob 17:48, dlicen pravi:

Tu si pa kar mimo vsekal. Običajno ima glavno besedo gradbeni inženir, za bolj impozantne je še arhitekt zraven. Strojnik pa, če ima most še kakšen wc.

Expand  

Izdela ga pa šlosar (strojnik), kovinski del. 

Popravljeno Junij 4, 2017. Popravil XTR

[dlicen]

Izdela ga stavbni ključavničar.

[DAMI34]

Dami pa briše 

[protector]

   

Crni Đuro ... za slatkim mirisom brnistre

 

 

...
na moooru ljuuuubaviiii
i na pučini snaaaa
u plaaaavom beeeskrajuuuu
uvijek ostat ću jaaaa
...

 

U originalu Sergio Endrigo, 1970. na splitskom festivalu ... ovom prilikom njih dvojica i mala klavijaturica na maloj terasi malog restorana u malom dalmatinskom mjestu. Dobro su zvučali i dobro su izgledali ... hrpica patuljastih kosookih gospođa nije ih se mogla ni naslušati niti nagledati. Kako se restoran zove ne mogu se više sjetiti, no dobro se sjećam da se mjesto u kome se ovaj restoran nalazi zove Tučepi. A šta ja radim u Tučepima, na šetnici ispred restorana gdje terasa band završava Kud plovi ovaj brod i prebacuje se na nešto gdje ima Nije u šoldima sve ...

 

Zapravo, ja sam izašao pogledati odakle je dopirao prilično glasni Ravelov Bolero kojega nisam mogao ne čuti dok sam na terasi obližnjeg hotela brojao svjetionike na stolnjaku i točio pivce u čašu. Kažem "pivce" baš zato što to i jest bilo pivce ... malo pivo koje nikad ne bih naručio da se momak na terasi sjetio spomenuti da se radi o malom pivu. A u hotel sam došao nepunih sat vremena ranije ... već me lagano počeo hvatati nekakav blagi umor što je bio signal da se zaustavim, potegnem iz džepa tehnologiju i pogledam kakav smještaj ima u blizini. Pukim slučajem, najbliži je bio oko 15 metara iza mene. Dovoljan razlog da ne tražim dalje. Slobodnih soba ima, mogu dobiti gazdinu garažu na korištenje ... može, dalje me i ne zanima.

 

Ranije spomenuti umor pokazao je svoje ne prelijepo lice najvjerojatnije zato što se vozim već devet sati. Pred hotelom sam se zaustavio debelo iza 6 popodne, a krenuo sam jutros koju minuticu iza devet ... iz Karlobaga, u kojem sam proveo dva prethodna dana. No dobro, zapravo to i nisu bili dani već noći ... dvije sam noći proveo u Karlobagu. Jedan cijeli dan sam sprašio na krstarenje Pagom, a dan ranije sam sprašio na put do Karlobaga uz obavezno zaustavljanje na Grobniku. Na put od Zagreba, naravno.
A samo dan ranije bio sam u Varaždinu ... u poliklinici kod docenta Renata. Tu je nekako sve i počelo ... sve pretrage obavljene, nalaz BO, treba misliti na sutra.

 

A sutra je blizu ... za nekoliko sati, ako ćemo gledati prema vremenu koje je preostalo ... dok sam ja odvozio svoju standardnu putanju povratka iz VŽ i dok sam došao doma vrijeme ručka davno je bilo prošlo. Petak je, kasno popodne, do kraja mjeseca ima još 5 dana a ja sam na godišnjem odmoru. Treba nekamo otići. Zoki je obećavao suho i sunčano, turistička sezona još nije počela, proteklih nekoliko dana bilo je hladno i vlažno što sugerira da će jadranske ceste biti još uvijek prohodne ... ili provozne, kakogod. Odoh ja na jug ... ne budem daleko. Nije 5 dana nešto specijalno dugo, no nije niti specijalno kratko. Budem uhvatio nešto kilometara, nešto bolova u leđima i nešto prekrasnih pogleda s ceste.

Sutradan prije podne, koju minutu iza devet, bio sam na Grobniku. Autobanom, dakako.

 

Nisam se slučajno skrenuo na Grobnik ... znao sam tko je tamo, znao sam zašto su tamo, a uglavnom sam znao i čime su došli tamo. Ili bolje da kažem da sam znao što su dovukli sa sobom.

Hajdemo po redu ... najprije tko je tamo? Herr Stropek i bratija iz udruge/kluba IGFC, plus kamaraderija iz srodnih austrijskih klubova.
Zašto su tamo? Zbog četvrte po redu utrkice koju oni zovu Adria Race ... starodobni motocikli do godišta 1990., youngtimeri godišta od 1991. do 2000., i još Supersport i Superbike klasa te prikoličari.
Što su dovukli sa sobom? Paaaa, nešto zanimljivog hardvera ... evo nekoliko od prisutnih:

 

 

 

Tri je sata bilo sasvim dovoljno da pregledam šta sve ima u tom malom cirkusu, da popričam s nekolicinom zanimljivih ljudi i još da na razne medije zabilježim razne detalje. Koju minuticu iza podne kupim bebe i krpice i hvatam se ceste. Za divno čudo kroz Bakar se nisam spuštao, no kroz Crikvenicu i Selce ipak jesam. Prvo protezanje ekstremiteta i gutljaj-dva mlake vodice iz gepeka odrađujem u Senju ...

 

Vrijeme je prekrasno, cesta je čista, imam pun tank goriva i ne nosim tamne naočale ... umjerenim tempom nastavljam dalje na jug. Prolazim uz kamp Ujča, obalnom cestom kroz Sveti Juraj, s ceste bacam poglede u smjeru Žrnovnice i Lukova ...

 

 

... i sve tako do teže uočljivog putokazića na kojem piše Zavratnica. Skretanje s magistrale više podsjeća na gradilište - zapravo, čini mi se da trenutno i rade nešto tamo - i ničime ne odaje da bi se iza njega moglo skrivati nešto rijetko viđeno i još rijeđe pohođeno. Cestuljak koji se odvaja na desno izgleda kao da je izgrađen još u vrijeme starih Ilira ... uzak, strm, pun pijeska i kamenja, a šećer za kraj je zadnjih stotinjak metara kvrgavog primorskog makadama. Napominjem da ne postoje nikakve oznake koje bi zalutalog prolaznika uputile na ono što se skriva na kraju crvenkastog makadama ... ni sam nisam bio siguran trebam li tim putićem, no odnekud je iskrsnula gospođa koja mi je potvrdila da sam na dobrom putu. Alzo, na kraju truljavog makadama je isto tako kvalitetno proširenje - parking, navodno - ograđeno suhozidom. U suhozidu uski prolaz do omanjeg vidikovca.
I šta se vidi s vidikovca ... uvala Zavratnica, često i potpuno pogrešno nazivana fjordom. Do nje se može doći i pješice iz nedalekog Jablanca, no četvrt sata pješačenja u ovo doba dana i godine i u ovoj opremi nije mi bila opcija. I odavde se lijepo vidi ...

 

Putem drevnih Ilirskih plemena vraćam se nazad na D8 ... jedina je razlika što se sada vozim izrazito uzbrdo. I što mi je vruće više nego u dolasku. Sve je ostalo u savršenom skladu ... Crni Đuro se ponaša izuzetno dobro, super sam raspoložen, mađara i poljaka i dalje nema na cesti, tri je sata popodne i gasiram prema svome današnjem odredištu ... Karlobagu. Kako doista nisam u nikakvoj žurbi, koristim gužvu - zapravo, koristim apsolutni nedostatak iste - te se usput spuštam još i do trajektnog pristaništa u Prizni. Trajekt prema Žigljenu na otogu Pagu taman isplovljava. Ne, ništa to nije slučajno ... gledamo se sutra.

 

 

Prizna, Cesarica, Ribarica, Karlobag ... u Karlobagu motocikala na sve strane. Što na parkingu ispred restorana i kafića, što u prolasku ispred istih ... kao nekada na Preluku. Pronašao sam svoje prenoćište, pozdravio se s domaćinom i napomenuo da se vidimo kasnije popodne ili predvečer. Dan je dovoljno dugačak za još malo kilometara. Sljedeću stajanku planiram za Starigrad Paklenicu ... tamo je benzinjara koju valja iskoristiti, a kad se natankamo valjalo bi skoknuti i do ulaza u obližnji NP Paklenica. Toliko koliko se može prići motorićem ... od porte još možda dva kilometra. Kad sam već tamo, zašto ne?

 

Trekeri, planinari, alpinisti, školske ekskurzije, kosooki penzioneri i njemački turisti ... sve ja njih lijepo zaobiđem na izlazu i uputim se nazad prema Karlobagu. Put nazad baš mi je pasao. Trunčicu angažiranija vožnja, oštrije lijeve krivine, nekoliko brzih pravaca ... živahni jednocilindraš iz gornjoaustrijskog gradića Mattighofena uživao je u svakom metru ceste do Karlobaga. I ja skupa s njim.
Raspakiravanje, šetnjica, malo kasnije i večerica ... lijep je Karlobag, puno je više od prolazne stanice s jednom birtijom.

 

...

 

 

Popravljeno Junij 5, 2017. Popravil protector

[protector]

...

 

Grobničke slastice ...

 

 

 

 

 

...

 

 

 

...

 

 

 

 

 

...

 

 

 

[amateur]

  Ob 4. 6. 2017 ob 10:36, Kmet2 pravi:

...ob 22h pridem domov po 320km ,sit in srečen ....

Expand  

Kmet, sem se odpeljal mal po tvoji podlagi iz Dolenje Trebuše do Čepovana, potem pa na Most na Soči in nazaj proti domu. Po makadamu gor srečal tri motoriste, več prometa je bilo z Most na Soči proti Čepovanu. Zgleda, da se tujci vozijo po Trnovskem gozdu od Vojskega proti Iztokovem domu pod Golaki pa nazaj do Lokev, kombinacij za prašinare je tu ogromno. 

[protector]

...

Što me probudilo sljedeće jutro već u 6 sati još uvijek ne znam. Sunce nije jer je prozor sobe okrenut na sjeverozapad. Buka također nije ... onih nekoliko budnih na terasi srču kafcu i listaju novine. Uostalom, to uopće i nije važno ... malo ću se prošetati po Karlobagu koji se budi, popiti čajić, odraditi doručak, povaditi iz gepeka sve što mi taj dan neće trebati i mirno se odvesti na sjever. Kako sjever ... zar nisam na putu prema jugu?
Ideja je prebaciti se na Pag. Opcije su Paški most i trajekt ... upravo onaj trajekt kojeg sam jučer gledao kako isplovljava iz pristaništa u Prizni. A kako bih se dokopao Prizne, moram se nekoliko km vratiti nazad ... na sjever.

Jutarnja šetnjica otkrila mi je Karlobag bukvalno u novom svjetlu ... malo se toga može vidjeti pukim prolaskom motorićem kroz ovo mjesto. S druge strane, vrlo doslovno s druge strane - jer gledam preko mora na Pag - otkriva mi se samo ono što vidi svatko tko prolazi kroz Karlobag i slučajno zirne na drugu stranu ... kamen, kamen, i još malo kamena. Idem ja nešto kasnije ipak pogledati taj kamen malo detaljnije ... uvjeren sam da osim sive, na Pagu ima i puno drugih boja.

 

Petnaestak minuta lagane vožnje, petnaestak minuta čekanja na ukrcaj na trajekt, petnaestak minuta plovidbe do pristaništa Žigljen ... ovih srednjih petnaest bili su najmanje zabavni no ništa specijalno naporni. Celzijevci još nisu skočili u stratosferu a meni ipak čudno prevruće, sve dok se nisam sjetio da iz jakne izvadim zimsku podstavu i spakiram je u torbicu. Vrućina je momentalno popustila, a boljem ugođaju sigurno je kumovalo i kretanje trajekta.
Gužve nije bilo baš nikakve tako da je iskrcaj odrađen u dvije-tri minute ... eto me na Pagu. Plan je da plana nema ... vozim se po otoku kako me putokazi navode. Gdje vidim putokaz, skrenem i odem pogledati što se krije iza table s imenom.

 

Prvo skretanje kod prvog putokaza ... lijevo Metajna i Zubovići, ravno Pag i Novalja. Idem ja najprije lijevo. BTW, cesta broj 106, od pristaništa Žigljen pa do rotora ispred Novalje, krasne je konfiguracije i još boljeg asfalta ... treba to zatvoriti za promet i organizirati neku vrstu brdske utrke. Barem dva puta godišnje.
Najbolji pejzaži počinju se ukazivati nakon sela Zubovići, a malo iza njih je i skretanje za Dražicu ... neke od boljih paških vizura nalaze se upravo oko Dražice. Dražica je inače ugodno mjesto, traži pažnju i treba joj se češće vraćati.

 

Vraćam se nazad na cestu 106 i cijelim putem, osim što uživam u pejzažima ovog dijela Paga, uživam i u nekom slatkom peludnom mirisu koji me svako malo - valda kako ga vjetrić donese - podsjeti da odgonetnem odakle zapravo dolazi. Rješenje se ukazalo na dugačkoj uzbrdici prema Novalji ... veliki grmovi nečega s prelijepim žutim cvjetovima. To je brnistra, mediteranska biljka čiji će me miris pratiti cijeli dan po Pagu, i još nekoliko dana dalje na jug.

 

Na rotoru skrećem desno, napravim đir kroz Staru Novalju, usput maknem kornjaču s ceste - kako je ta živina dospjela ovamo doista nemam ideju - te se uputim na daleki sjever otoga Paga ... do mjesta koje se zove Lun. Zadnji put sam ovdje bio ... čini mi se 2004. ili 2006. Lun sam obišao koliko se dalo, skroz do dijela uz obalu gdje počinje makadam. Nazad prema Novalji vraćam se istim putem, iz jednostavnog razloga što drugog puta niti nema.
Ako i nema alternative za povratak, ne znači da usput nema poneka manja civilizacija u koju je mogće svratiti. U neke od njih sam kratko svratio ali nisam obraćao pažnju na imena ... više me zanimao pogled koji se s njihovih molića otvara prema moru.

 

Vraćajući se iz Luna nisam više nikako mogao zaobići Novalju. Napravio sam kraću pauzu uz obalu, odvrtio đir po gradu i odjezdio dalje ... otprilike 2 rotora i još pola kilometra dalje ... do plaže Zrće, tako prekrasno prazne i tihe. Hajde, neka sam i to vidio.

 

Cestom broj 106 - glavnom prometnom kičmom otoka Paga - spuštam se dalje prema jugu. Kolan, Mandre, jako lokalnom cestom poprijeko na Šimune ...

 

... dugačkom nizbrdicom - gdje mi se čini kao da lebdim na letećem ćilimu - do Košljuna.

 

Iz Košljuna istom cestom nazad na 106 iza čega je na redu spust u Pag ...

 

... a jedva 20 minuta nakon izlaska iz Paga ulazim u centar Povljana i spuštam se do pješčane plaže.

 

Od Povljane se dalje probijam nekim oronulim putićima sve do Vlašića i tamošnje pješčane plaže, koja mi je zapravo najbolja od svih plaža viđenih taj dan ...

 

... dohvatim se 106-tice kod Dinjiške i taj krasni dio ceste do Paškog mosta otprašim trunčicu razigranije.

 

Spustio sam se u Ražanac, prošao kroz Posedarje i Rovanjsku ... te prilično opušteno magistralom nazad u Karlobag. A u Karlobagu uskačem u dobro društvo.

...

[GoBobi]

  Ob 28. 5. 2017 ob 8:09, sesir pravi:

Saj bi reku,da si divjak pa vidim,da je najvišja hitrost v km/h in ne m/s....

 

Expand  

 

  Ob 27. 5. 2017 ob 16:27, Snecer pravi:

 

Expand  

 

  Ob 28. 5. 2017 ob 10:03, perry pravi:

In kaj si hotel povedat s temi grafi? Ne razumem, brez cinizma, res...

Expand  

 

Kaj le, @perry in @sesir?! Iz grafka se lahko razbere, da mu gre makina (seveda na nemških avtocestah) tudi več kot 230 km/h ... Ker je odgovoren šofer, je moped zaupal lokalnemu nemškemu kaskaderju, ki je ta podvig opravil namesto njega .

Ajd!

[GO_Tomi]

Čikpavza na Krasu