legalizacije marihuane?

[impulz]

Lepo, da si se potrudil. No, pa gremo od začetka in ne mi zameriti uporabo virov v tujem jeziku.

Ja, če ne bi ugotovili, da so največji povzročitelji raka na podsistemih dihalnega trakta radioaktivni elementi, ki se koncentrirajo v tobaku (rastlini) in potem na zaplatah katrana v dihalnem traktu. Verjetno ti je znano, da povprečen kadilec trave pokadi le nekaj jointov na teden, v primerjavi s kadilci cigaret, pri katerih je količina pod eno škatlico - malo.

The effects of smoke on the lungs would be the only significant drawback of

marijuana. Smoking any kind of smoke is never good for you; the healthiest choice

would be to not smoke at all. Tar and dirt build up in your lungs is the primary cause of

emphysema. When the dirt accumulates enough the alveoli of your lungs begin to die;

once enough of your lung is dead it is called emphysema. Lung Cancer, however, is

caused when radioactive isotopes, naturally occurring in cigarettes, attach to the tar in

your lungs. The way cilia of the lungs work to move the tar in your lungs up and out,

with the aid of coughing, causes the radioactive particles to collect in pre-cancerous cists

resulting in radioactive hot spots. These radioactive hot spots are what cause lung

cancer. With cannabis however there has never been a reported case of emphysema or

lung cancer. Marijuana tar tends to collect in the major passageways of your lungs rather

then the small areas where the alveoli are present suggesting it wont readily cause

emphysema. In addition, marijuana has a significant bronchodilator effect4, more so then

most prescription drugs used for this effect, such as asthma inhalers. This means that

when you smoke marijuana the air passageways in your lungs open up. Because of this

you cough and are able to clean out your lungs very effectively. For these reasons

marijuana is likely not to cause emphysema. Marijuana does not contain radioactive

isotopes either eliminating cannabis as a potential cause of lung cancer. Smoking

marijuana thru a vaporizer or as pure oil called hash oil can even further reduce the health

risks1. Vaporizers heat the cannabis without burning it releasing only the active

ingredients with no tar. Hash oil is an extraction of just the active oils of the plant that

can be smoked by heating it and turning it into a steam; this method has no tar associated

with it either. By using a tar-free method you eliminate any possible health risk to your

lungs.

Zelo zanimivo! Morem priznat, da ko so mi ljudje govorili da marihuana spuca pljuča sem se jim mogel smejat v fris.

Imeli so delno prav. (delno zato, ker noben od njih k so mi to govorili, niso inhalirali po postopku kot je zgoraj opisan. Inhalirali so dim, kateri je pa, kot zgoraj omenjeno škodljiv.)

se nahaja v cigaretah... aha... v cigaretah se nahaja še 1300 drugih nezdravih snovi, zravn nikotina, kere dodajajo proizvajalci. številka teh snovi varira, saj vsak proizvajalec daje v čike drugačne svinjarije.

torej se nahaja v cigaretu ali v tobaku?

!marihuana spuca pluča in jih istočasno tudi onasnežuje, če jo kadimo.

Granquist, Lamont. So You Thought it was Tar That Caused Cancer. University of

Massachusetts, Cannabis: Amherst, 2000.

G. prof. dr. je tukaj v kontradikciji ali vsaj v logični dilemi. Prvo je potrebno definirati vrsto odvisnosti. Ta je pri marihuani izključno psihična in ne tudi fizična, tako kot pri alkoholu, nikotinu ali heroinu. Psihična odvisnost pa je možna za karkoli..seks, internet, TV, video-igrice, čokolado itn.

Torej res je..marihuana lahko povzroči odvisnost tako kot tisoče drugih stvari ali navad a se to ne da primerjati s fizično odvisnostjo.

biti odvisen od droge, ali od navade je neprimerljivo.

treba se vprašati tudi kako zelo je lahko človek psihično odvisen!

potemtakem praviš da od marihuane nemoreš biti tako zasvojen kot z nikotinom?

There has never been any evidence to suggest cannabis is physically addictive. A

physical addiction is defined as an addiction caused by a dependence of the bodies

chemistry that requires a particular chemical foreign to the body in order to function. A

prime example is nicotine, as increasing quantities of nicotine are consumed the body

begins to use that chemical in place of other hormones. Over time the body stops

producing the chemicals replaced by the drug. In order to stop using the drug a lot of

physical discomfort must be dealt with while the body copes with this imbalance.

However, with cigarettes and many other drugs after some time of going thru withdraw

the body begins producing the chemicals it needs again in the proper dosage. With

cannabis this does not happen, our bodies never become physically dependent on it .

However, it is possible to develop a mental addiction to marijuana. Mental addictions can

be developed with any experience, whether it is watching TV, collecting baseball cards,

or exercising. Studies tend to suggest that weed is less addictive then chocolate and more

addictive then sardines.

Zimmer, Lynn Ph.D. and John P. Morgan, M.D. Marijuana Myths, Marijuana Facts. New

York 1999.

Citat ne daje nedvoumnega ali znanstveno dokazanega odgovora na vprašanje, ki je posebej izpostavljeno. Tako nikotin kot alkohol delujeta fizično in v možganih. Torej vse napisano velja enako ali še bolj za obe 'legalni' drogi.

Besedi ugotovljeno in verjetno ne gresta skupaj. Še posebej ne, v dokazovanju nekih trditev.

Prof. dr. Karl-Ludwig Taschner zapiše, v popotnico svoji knjigi, med drugim tudi to:

- Ta knjiga ni medicinska strokovna knjiga.

- Zaradi izkušenj številnih izobraževalnih prireditev, ki so bile zadnja leta izpeljane za različne posameznike in skupine, vemo, da so prav temeljne informacije zmeraj potrebne. Še vedno se namreč kanabis zamenjuje s heroinom, alkohol pa obravnava kot nenevaren. Nikotin oziroma tobak pogosto ni prepoznan kot droga, uživanje kokaina je podcenjeno in kodein obravnavajo kot uporabno zdravilo za odvisnike od drog.

- K temu želi prispevati ta knjiga. Trudi se biti stvarna in nevtralna. Vendarle avtor ne more zmeraj skrivati svojega mnenja in biti zato na nekaterih mestih zunaj svojih osebnih nazorov. Zelo sem se potrudil, da bi prepričal bralca, s tem da sem navedel argumente, ki so z mojega stališča upošte-vanja vredni. Čim manj čustev je vpletenih, tem bolj se to posreči.

Torej ne gre za medicinsko strokovno literaturo. Avtor pove, da se ne bo mogel izogibati svojim osebnim nazorom. Sam imam rajši delo 'Marijuana Myths, Marijuana Facts' avtorjev Zimmer, Lynn Ph.D. and John P. Morgan, M.D. saj se opirata na znanstvene raziskave in dognanja, predvsem tista iz obdobja zadnjih 20-30 let. Daleč od tega, da uživanje kanabisa nima tudi negativnih učinkov a spet daleč od tega kot to predstavljajo zagovorniki prohibicije. Na drugo stran cela vrsta študij nazorno kaže vrsto zelo škodljivih posledic alkohola in nikotina/kajenja pa nič ne slišim, da bi kdo zahteval prepoved prodaje.

Zdaj, da razčistimo o tej psihični odvisnosti.

Prvo moramo pomisliti, zakaj so marihuani dodelili naziv "Droga".

Droga je mamilo.

Mamilo - psihoaktivna substanca, ki povzroča omamo in je zasvojljiva.

zato pravim, da to ne gre primerjati z čokolado, sexom, pisanjem postov po motosvetu :P, etc.

Marihuana je halucinogen. Efekt halucinogenov je lahko med drugim tudi t. i. "Flashback".

Flashback je efekt, ko postaneš zadet brez razloga. Efekt nastopi po končanem efektu prej zaužite droge.

Tale Flashback efekt je pa enak kot efekt, ki nastopi "nemudoma" po zaužitju ene droge.

Torej predstavljajmo si da je marihuana legalna.

Uspešen policist se v ponedeljek odpravi v službo. Celi vikend je poležaval na kavču in se zakajal z legalno marihuano.

Ko je opazil zločinca, ki je hotel odpihniti možgane eni babici je opazil policista in začel streljati nanj.

Policist se skrije za vogal in se odloči, da bo streljal nazaj. Čist nepričakovano dobi flashback. Začne streljati na njegovo tarčo, vendar za njegovo smolo zadane babico, ker se ni mogel zadosti skoncentrirati zaradi efekta marihuane.

Ali pa ga ropar ustreli, ker se je reakcijski čas policista drastično povečal.

Tile flashbacki niso zelo pogosti, se pa pojavljajo. In če imaš smolo, se lahko pojavijo v takšni situaciji.

Ali si predstavljate zidarje, ki kadijo travo med delom?

...zaradi katere postanejo ekstremno motivirani, nemorejo nehati z delom saj tako uživajo v delu in ob istem času kajenjem marihuane.

To si težko predstavljam, da bi opeke takrat bile zložene tako kot se spodobi :)

zdaj je to vprašanje, kako zelo legalizirana bi bila :) verjetno bi se jo dalo kadit while not on duty.

najbolš bi bilo, da bi vprašali R. Nixona, zakaj je sploh illegaliziral marihuano (in takrat tudi alkohol!), in zakaj se ni marihuana takrat tudi legalizirala ko se je legaliziral alkohol.

jaz osebno ne vidim razloga zakaj bi marihuana naj bila legalizirana. Kaj bi z tem sploh pridobili?

po eni strani država hoče graditi univerzitete zato, da bo imela dobro izobražene ljudi, po drugi strani pa jim bo ponujala možnost, da si uničujejo možganske celice (slab spomin, težje se učiš zaradi tega,... )

[Brejker]

bolj je problem revnejših družin

te pa postanejo dilerji in drago prodajajo frocom iz osnovne šole(spet bogatim :xx: )

to sm dal za primer

Ravno prodaja je problem.

Policija verjetno ve za skoraj vse dejavne večje "obrtnike" v okolici mesta.

A ne naredijo nič.

Ker potem zmanka vsega (kakor v pekarni kruha) in folk bi hodil drugam po drogo kar je še huje.

________________________________________________________________________________

_________________

Bom reku tko:

mam kolega ki pozna brata od enga ki ima ženo poročeno z enim kater ima sina (ki dila ker potrebuje $ )

Prodaja Skunk. Za katerega upam, da vsi veste, da je zelo slab kar se tiče daljšega uživalja saj se kaj kmalu začnejo kazati učinki: pomankanje kratkoročnega spomina, slabša koncentracija,... Slaba zadeva kar se tiče "normalnega" uživanja.

In kdo kupuje od njega? Mladina...reveži se mi kar smilijo, ko kadijo ta strup. Scena je pa ta, da domačice sploh ne poznajo in tako mislijo, da skunk to je pa sedaj to. Zdei smo ql in z luknjo v glavi :slap: :doze:

Rečem jest temu mudelu: Pa a ti nimaš nobenih moralnih načel? Kako lahko prodajaš tako "težko" drogo mladini ki prav zaprav neve kaj kupuje? Kako lahko sploh spiš? Pa zakaj skunk? On reče: Kva mene boli k*rac, domače itq noben nebi kupu. Keš pa rabm...

Podn uglavnm :BUA:

Dr.KLEMEN KLEMEN je pa reku glede legalizacije:

50% manj bo piz*arij

in še 20% bo nehal ki jih sedaj kadi...

[pirurirko]

Malo o merihuoni

17.07.2007.

KO SE BOJI MARIHUANE JOŠ?

Piše: Ivona Živković

Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za SVE - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje kao cigara.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola- kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.

Muška i ženska konoplja.

Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područije drevnog Sumera i tu su bili doživljeni kao Bogovi koji su došli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sišli sa neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji.

Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblačili u životinjsku kožu ili su možda znali za tkanje od konoplje? Čime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade?

Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo da uzgaja u mnogim državama sveta bila je konoplja.

Konoplja se izgleda pominje i u Bibliji: "Posejaću ću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji". (Jezekija 34/29) .

I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je nadjete po radnjama).

Zovu je još bhang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.

"Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji, " primetio je Karl Sejgan.

BILJKA ZA SVE

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla da zaradi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne dotacije.

Džordž Vašington, Tomas Džeferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Džeferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Džeferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to radjeno ručno močenjem.

Bendžamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista, Dag Jurči, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vodjen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo da preseče izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. Četiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju.Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom bi načisto propao, zar ne?

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu", zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.

Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. ("Popular mechanics" 1941.)

Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izradjuju od konoplje.

Konstrukcija ove kuće u Francuskoj je u potpunosti uradjena od konoplje.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, mašine za guljenje, koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu.

Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta. Ali...

KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE

Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.

I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta.

Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.

Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korišćenju (pošto je bila prirodna i nije uopšte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis.

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar državne blagajne, imenovao je svog budućeg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

Ovi poslovni i politički saveznici održavali su često tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu državnu politiku. Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju.

Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

MEDIJSKE I "NAUČNE" LAŽI NAJVEĆE ORUŽIJE KORPORATIVNOG BIZNISA

Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinantne droge.

Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo medju crnačkim većinskim stanovništvom.

Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena.

Pretnja marihuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao snažan narkotik koji je izazivao "neizlečivo ludilo", dovodio do duševnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marihuana je nazivana travom koja je došla iz pakla. (Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to žestoko prikazivala? Možda bi odmah krenuli u gradnjuu "Sigurne kuće" za žrtve marihuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova uredjivačka politika.)

Ova medijska kampanja trajala je tri godine.

Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih", (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Na kraju filma " "Cigara ludila " ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI.

Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastraše. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate.

Da je marihuana u stvari konoplja to još niko nije povezivao. Ali strah od onog što se zove marihuana je već bio prisutan.

Kako primećuje Dag Jurči tih godina ljudi su bili prilično naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su čekale da ih neko moćan povede. Nisu uopšte postojale sumnje u vlast. Sve što bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od marihuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby -boom generacije iz 1957."

Danas svi znamo da je marihuana isto što i "indijska konoplja" i da je to opasna droga. To je najčešće i sve što znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije.

Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača marihuane, odnosno Canabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih političara i to tako što je Odluka o zabrani prvo doneta u Budžetskom odboru u Predstavničkom domu, a taj obor ima specifičnu moć da ono što predloži ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budžetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zadužen (da li i plaćen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provuče zakon podsećajući kongresmene kako je marihuana opasna za američku mladež.

Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je puše kao cigarui da je uzrok nasilničkog ponašanja. (Videćete da je samo nakon pet godina rekao nešto sasvim drugo).

I zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative je prošao.

Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon.

Septembra 1937.najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana.

Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu.

Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona.

Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali.

Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu.

Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

PARLAMENT ODLUČUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola : "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu.

Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u "nademokratskijoj državi na svetu" , ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.

Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, medjutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružija) marihuana je , po njegovom svedočenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom".

Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanju konoplje. Zatvori su počeli da se pune prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju.

Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost moralo biti što više urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema).

Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i čitava planeta od tada mora da "guta" ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako da "svari".

Pored ogromne količine plastičnog djubreta i toksičnih gasova, Zemlji se onemogućava i da diše, jer se ogromna šumska prostranstva krčme da bi se drvo preradjivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj).

A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja.

Njena prirodna biomasa bi mogla praktično da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije organskog porekla).

(Ako ste se možda sad zapitali - zašto onda "majčica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne predje lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i preradjuju (i unište Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogate) razlog je prost: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička "elita" na raznim fakultetima političkih nauka ), predstavlja samo šarenu lažu kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni.

Svi medjudržavni i unutar politički sukobi medju gradjanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premeštaju svoje interesne zone. Dakle ONI će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i "majčica Rusija" - da nije njihova).

DIPON KONTROLIŠU SEMENSKU ROBU

Porodica Dipon, pored toga što je jedan od najvećih deoničara američke centralne banke FED, drži 18% svetskog tržišta semenske robe i ima 42 % udela u severnoameričkom tržištu kukuruznog hibrida, natraženijeg useva u SAD.

Tri generacije dinastije Dipon (Du Pont). Dipon su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupopropdaji države Luizijane. Prodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, blizu Rotšildima i Rokfelerima.

E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najveći proizvodjači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama.

Kao glavi američki proizvodjač oružija Dipon su razvili bliske veze sa američkom vladom i bili su jedan od glavnih izvodjača u pravljenju prve atomske bombe u "Projektu Menhetn". Učestvovali su u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savannah River-u gde su od 1952. proizvedena sva oružija punjena plutonijumom za US vojsku.

Od 1910. do 1920. naučnici Dipon istraživačkih instututa izmislili su čitav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i svi teško zagdjuju životnu okolinu. Teško da postoji i jedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu ne igraju interesi ove dinastije. Njihove kompanije su vodeći proizvodjači veštačkih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za najlon, rajon, plastiku, teflon, itd. Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, veštačka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od četiri najveća proizvodjača agrohemije u svetu. Ako imate u vidu da konoplju osim skakvaca ne napada skoro ni jedna štetočina, vidite da bi poslovi Dipona sa pesticidima tu bili slabo isplativi.

Dipon su prokrčili put sumpor dioksidu, olovnom benzinu, CFS-u. Brojni izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja vešto su zataškavani ili jednostavno i pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, ni jedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost i zatvorio im neku fabriku. (Logično, jer u demokratskim državama sudovi su za narod, a ne za vlastelu, zar ne?).

Dipon korporacije su i danas najveći zagadjivači prirode.

Rade u 65 zemalja i polovina njihove prodaje ostvarene u 1999. godini, teške oko milijardu dolara, bila je van SAD. Diponova transglobalna moć je kao kod ostalih najmoćnijih dinastija prikrivena od naroda i u biznisu se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca.

Jednu milijardu dolara godišnje Diponovi troše na istraživanje u oblasti poljopriverede, farmaceutike i biotehnologija.

Cilj im je da u 21. veku proizvedu što više proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inženjering. To uključuje GM biljke koje proizvode plastiku, industrijske enzime za farmaceutiku i kozmetiku.

Udeo u globalnom tržištu semenske robe biće iskorišćen za prodaju ovih biotehničkih proizvoda direktno do seljaka. Diponovi sve ovo cinično predstavljaju kao "zelenu tehnologiju", a zapravo im je cilj što veći profit spuštanjem proizvodnih cena.

Tu spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji je marionetska srpska vlada prikazala narodu kao "ekološko gorivo budućnosti". Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno nije otkriveno gde će se one iz fabrike biodizela odvoditi. Svi sastojci koji se u proizvodnji biodizela koriste proizvode Dipon kompanije.

Sve skuplja ekspolatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moći naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurišnike za profitom u traženje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati.

Dipon su bili jedna od porodica koje su formirala Komitet za intelekualno vlasništvo i pritiskali su američku vladu da donse zakonsku regulativu u STO kako bi naterali brojne zemlje da donesu zakonska rešenja na petente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni će omogućiti Diponima da se šire na profitabilna nova tržišta. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko tržište u Brazilu, Indiji i čitavoj Aziji i bivšem sovjetskom bloku, kao i na Balkanu.

FLUOR ZA ZDRAVE ZUBE - NAJVEĆA PREVARA DIPONA

Pravljenje atomske bombe punjene plutonijumom tražilo je i velike količine fluorida. Kako je za vreme hladnog rata veliki broj ovakvih bombi proizveden u SAD, korišćeni su čak milioni tona fluorida. On je curio iz Diponovih postrojenja i naneo ogromnu štetu žitaricama u okonim njivama. Zato su američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv njihove kompanije.

Moćna porodica koja je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti "naučnu studiju" (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je "pokazuje" da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Planira se i u Beogradu.

Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je prosledjen odavno američkom Kongresu (i čuvan kao državna tajna decenijama) gde se pokazuje da je fluorid izuzetno otrovan i dovodi to teških oštećenja mozga. O njegovoj štetnosti možete pročitati ovde.

Tako je počeo jedan od najvećih in vivo eksperimenata. Fluorizacija vode je zapravo zgodan način odlaganja otrovnog otpada nuklearne i hemiske industrije. Ali, o prevari sa fluorom će biti reči u posebnom tekstu.

1920. Diponove kompanija je proizvela olovni aditiv za benzin tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik General Motorsa (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedničko ulaganje sa Standard Oil -om (danas Exxon) u vlasništvu porodice Rokfeler kako bi prodavali ove hemikalije. Ali 1924. obelodanjeno je da je 80 % radnika, koji su proizvodili ovu hemikaliju, umrlo ili doživelo teško trovanje. Mnogi su pogodjeni teškim nervnim oštećenjima koja su se manifestovala i halucinacijama pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana " Kuća leptirova".

Ipak zahvaljujući uticaju familije u političkim krugovima i reklamnim kampanjama izbegli su uvodjenje restrikcija na ethyl koji se i danas proizvodi, a olovne čestice lako se vetrom raznose po gradskoj atmosferi teško je zagadjujući.

O tome ko je i zašto izmislio priču o tome da dugo izlaganje Suncu izaziva rak kože, neću vam pisati. Razmislite sami.

[pirurirko]

Kaj vse da tale grrrr rastlina, strašna rastlina, reši se kdor se more

in še Jeffro, kaznovan s strani AMA ker ga je pihnu in nagrajen s strani AMA ker je bil prvak, AMA je zakon

legalize merijuhuna

poznam pa enga k govoru tm o nekih tipih k je bil med njimi en je hotu zrihtat dve toni semen cannabisira, pol pa v balon pa desetko sabo za u žbe in trosi sine, pa da vidmo kdo bo to izkoreninil. ta bi bla dobra ampak ne za haškote, k bi blo nonsensimilia, prebirajmo do konca

[Matori Hanzo]

...Gandža je, medju Pigmejima, jedina kultivisana biljka....

Ewo. Pa jih poglej, kakšni so :(

[Nagaya]

zato pravim, da to ne gre primerjati z čokolado, sexom, pisanjem postov po motosvetu :P , etc.

ah kje pa. :rolleyes: med sexom recimo se nivo hormonov prav nič ne spreminja...

en prav lousy sex se moraš potem it... :rolleyes:

[pirurirko]

Ewo. Pa jih poglej, kakšni so :(

kolega to je pa že rasna diskriminacija, ne?????

jest dvomm da si tolk lep k bret pit

Popravljeno Februar 1, 2009. Popravil pirurirko

[Nagaya]

jest dvomm da si tolk lep k bret pit

v bistvu je molto handsome :)

[pirurirko]

Tolk lep pa tolk nastrojen

[pirurirko]

Nazaj v

[pirurirko]

dejmo to zdej brez rasnijih sitnostih

Trboule Hard Core so pa zakon

[dr.looney]

Doktorjeva, zdej ko vem da nisi doktor, ker si se zadnjič v eni drugi temi razkrila in ti nakažem še to da sva se midva bodla v temi o gobah (RCza zihr) in ti bom poizkušal prezentirati kaj nam sporočaš.

Motokros je nevaren šport. Zelo nevaren. Vem za ljudi ki so na vozičkih zaradi ukvarjanja z motokrosom. Pa vendar se prodaja in to legalno, vse kar človek rabi za motokros. In tudi poligoni so za vožnjo z motokros motorjem na razpolago v modernem svetu. In kaj zdaj. Če je potencialno nevaren šport, kaj naj se ga potem izogibam. Oziroma, če nikoli nisem peljal motokrosa bom pa kar podajal svoje mnenje o tem kako je s tem športom.

A ni to mal čudno.

Nas pa veseli da smo v debati vsi. Tako ali dugače misleči, ker drugač bi bil pa dolgcajt.

Nagaya"tudi redno spremljanje spletnih forumov povzroča odvisnost, težave v dojemanju, zanemarjanje vsakodnevnih dolžnosti in odtujenost od realnosti..." svaka čast za tole misel :worship: :worship: :worship: :worship:

in kaj zdaj če nisem doktor, to se pravi da moja beseda kar naenkrat nima teže :whistle: :winkiss:

lej če tebi paše kaditi travco ti jo kar. jaz je ne bom in tudi ne bom zagaovarjala njene legalizacije. pa tut motokrosa ne bom vozila, pa ne zato ker je potencialna nevarnost, ampak zato ker mi ni všeč.

dr.looney :alien1:

[pirurirko]

No pa še kost za dons

Od 100 porodov ki jih je prisostvovala sta najlepša prav tista dva, ko je porodnica napohana bla. tm nekje daleč za alpskim svetom

bolš k pa špartanci k so dojenčke ob tla metal

(za protiutež)

zdej grem pa spat

[dr.looney]

zanimivo vprašanje

recesivni geni :lol:

drugač poznam hude varjante uživalcev in njihovih družin

mtka zdravnica fotr polcaj (noben ne pije in ne kadi) sin kadilec 2. sin piflar na bežigradu ne kadi :grrr

drug primer:

mtka sodnica, fotr prfoks na pravni sin kadilec

tretji primer:

starša sta obadva neka raziskovalca al doktorja hčerka kadilka :grim

ma v glavnem to bi lahk naštevu in naštevu.

sam to so vse take družine k majo keš

tuki ni problema zarad kriminala(mogoče prvi-polcaj)

bolj je problem revnejših družin

te pa postanejo dilerji in drago prodajajo frocom iz osnovne šole(spet bogatim :xx: )

to sm dal za primer

to je to, ker mislite samo materialno. ali so ti otroci dobili tisto kar so rabili?

v materialnerm smislu verjetno vse kar jim srce poželi: kaj pa psihološko? so se počutili ljubljene, željene, so jih vzgojili v samozavestne osebke? so se starši zavedali da so to samostojna bitja in ne njihovi podaljški za uresničevanje njihovih ciljev? so se starši posvečali otrokom ali lastni karieri?

bistvo družine ni samo v dajanju materialne varnosti otrokom, na prvem mestu psihološki vidik in ne materialni.

ko boste začeli na to tako gledati boste videli vzrok problemov in ugotovili da imajo vse te družine skupni imenovalec ki je psihološkega izvora in ne materialnega.

ker pa je danes bolj pomembno kaj imaš navzven in ne navznoter se bodo ti problemi samo še poglabljali.

tako jaz gledam na te stvari .

dr.looney :alien1:

[impulz]

ah kje pa. :rolleyes: med sexom recimo se nivo hormonov prav nič ne spreminja...

en prav lousy sex se moraš potem it... :rolleyes:

kake te tiii bluziš :slap:

to je nagon! to je NUJNO potrebno za obstoj človeštva. je THC nujno potreben za život?

pol pa se še zedinimo pa rečmo, šport je tudi droga! ko po določenem času nekaj treniraš, bom vzel za primer bodybuilding.

treniraš, pridobiš na mišični masi in takrat se začne """""""odvisnost""""""". Mentalno si odvisen zaradi tega, ker nočeš izgubiti tiste mase, ki si jo pridobil. Fizično odvisen si pa zaradi tega, ker se točno to dogaja; izgubljaš mišično maso.

sicer je to neboleče, samo tak ko vi to pravite, bi lahko to obravnavali kot drogo.

in tu je tista meja med teorijo in razumom. tako daleč smo zabredli v teorijo, da zdrav kmečki razum več nima vrednote.

pr enih stvareh lahko bluzimo pa dokazujemo kak smo pametni, čeprav v glavi itak vemo zakaj... ker TAK PAČ JE!

vse stvari niso tak, samo oprosti, ko pa začnemo debatirati in primerjati, torej dajati marihuano in sex na ekvivalentno raven, takrat pa se še moji neizobraženi riti zdi vseskup absurdno...

:BUA:

nočem nikogar užaliti, saj spoštujem vse vaše izjave.

hvaležen sem vam za te zanimive trditve, saj bo to zelo zanimiva iztočnica za moj projekt!

Popravljeno Februar 1, 2009. Popravil impulz

[Fritz]

[ImenitnaPriložnost]

Vsak si najde svoje ravnotežje eksistence. Eni bolj v smeri mamil, drugi v drugo smer - zato imamo različne poglede.

Družbeni konsenz o sprejemljivih/nesprejemljivih reči pa tudi ni statični pojav - se spreminja, ima svojo dinamiko, ki je odvisna od številnih dejavnikov.

Pirurirko je recimo zapisal, kako je slišal za dva poroda, ki sta bila super pod vplivom THC-ja. Nekatere mamice pravijo, da so super rodile tudi s pomočjo spinalne blokade (epiduralna analgezija), pa je tudi tisto zdravilo (sredstvo, ki omrtviči v tem primeru) stvar, ki se je ne dobi na prostem trgu verjetno in ki je tudi ne more človek doma uživati. V luči tega je tudi res, da v nekaterih državah THC uporabljajo kot zdravilo za blaženje muk in bolečin tistim, ki imajo hude bolezni. Ampak, hej - tudi morfij uporablja medicina povsem legalno - na trgu ga pa navaden 'home user' ne more legalno kupiti, kvečjemu nelegalno ...

Osebno sem v življenju videl dovolj odvisnežev od tega in onega - od alkohola, od moči, poznam nekoga, ki je odvisen od seksa, od mamil takih in drugačnih, tudi od THC-ja - da se na podlagi tega odločam proti odvisnosti in proti temu, da bi se takšni trgi liberalizirali ... Skupno vsem je, da pri njih uporaba teh sredstev odvisnosti že davno prerašča meje UPORABE ali celo ZLORABE - gre za ODVISNOST. Seveda imamo ljudje pri prehajanju iz polja uporabe v polje zlorabe ter potem odvisnosti različne tolerance, na različnih nivojih pa tudi različno 'dobro' funkcioniramo. Nekateri so lahko odvisni, pa še vedno 'navzven' dobro funkcionirajo - nekateri so v tem 'šibkejši' in jim funkcionalna plat osebnosti popusti že zelo hitro.

Nekoč sem opravil zanimiv intervju s Sanjo Rozman, strokovnjakinjo na tem področju ... najdete ga tukaj.

no, če navržem pa še kakšno kost - lahko bi pa rekli, da so nekateri ljudje, ki se močno 'spopadajo' v javnih debatah z raznimi argumenti zagovornikov raznih substanc, morda prav 'zasvojeni s pojmom nezasvojenosti'.

Seveda so tudi nekatere majhne radosti v življenju, ki so čisto vsakdanje, lahko že na meji zasvojenosti - pri tem govorim tudi o lenobi, čokoladi, morda vožnji z motorjem, ... A verjetno takšne reči povzročajo manj 'družbenih nemirov', kot negativne posledice uporabe mamil? Ne vem, nisem strokovnjak za to področje - in tudi, če bi bil ... bi bilo morda težko reči, kaj je 'prav' in kaj ni.

Po mojem mnenju večina teh oznak in razprav služi reguliranju družbe in skušanju reguliranja posameznika v smislu, da naj sebi in tudi družbi ne bo (preveč) škodljiv. Temu nasproti postavimo tiste, ki zagovarjajo absolutno pravico do 'avtonomnosti' in vsega tega, kar bi lahko navesili pod pojem 'skrajno liberalnega pogleda na demokracijo' - oziroma, kar je tako lepo povzeto v stavku "jaz sem jaz in s seboj lahko delam, kar hočem".

Nobena skrajnost v življenju ni fajn - in odvisnost je skrajnost. Uporaba pa je lahko, lahko pa tudi ni začetek poti proti tej skrajnosti.

In, ja - zaenkrat ne zagovarjam uporabe nekaterih mamil, niti legalno, niti ilegalno. Dopuščam možnost, da ta pogled kdaj v življenju spremenim, a verjetnost za to se mi zdi trenutno zelo majhna. Ne težim pa tistim svojim frendom, ki so v teh zadevah bolj liberalni. Spremeniti jih ne morem.

Se mi pa zdi žalostno, ko vidim mularijo z 0 "life experience level", kako trosi razne teorije in 'medijski hype', ki ga poberejo kar kje. To se mi zdi škodljivo in neodgovorno, je simptom te naše družbe, ki je na mnogih mestih žal okvarjena in disfunkcionalna.

Ok, dost traktata.

[ImenitnaPriložnost]

Zdaj, da razčistimo o tej psihični odvisnosti.

Prvo moramo pomisliti, zakaj so marihuani dodelili naziv "Droga".

Droga je mamilo.

Mamilo - psihoaktivna substanca, ki povzroča omamo in je zasvojljiva.

Droga izhaja iz angleškega "drug", kar pomeni mamilo (kar samo po sebi še ne implicira nelegalnost), beseda 'drug' v ZDA še danes pomeni 'zdravilo', pogosto uporabljajo za zdravila tudi izraz 'medicine' - nelegalne droge/mamila pa pogosto naslavljajo kar z 'narcotics', čeprav tudi to ne implicira 'nelegalnosti'.

Pojem 'nelegalnosti' seveda spet sam po sebi ne začrta meje med 'dobrimi' (alias - medicinsko sprejemljivimi) in 'slabimi' (alias medicinsko 'nesprejemljivimi') substancami; še več, kot sem že prej omenil - vse to so samo substance. .. gre le za dejstvo, da se v medici nekatere uporabljajo pod nadzorom in pač v luči tega, da so sicer zelo škodljive, a omogočajo v skrajnih primerih pač lajšanje terminalnih bolečin in muk, ali pa, če so pravilno doziranje, izogib mukam med posegi ali zdravljenjem.

Gre torej za zavestno odločitev družbe, družbenega sistema, kako bo neko substanco dovolil uporabljati. Verjetno ta pojem 'dovoljenosti' in 'nedovoljenosti' ima neke korenine v nekih spremljajočih pojavih, ki so posledica kontrolirane ali predvsem nekontrolirane uporabe/zlorabe določenih substanc v družbi na širšem nivoju?

Če se vrnemo nazaj k 'debatnemu igračkanju' - tudi kokain so nekoč (pred cirka 150 leti) uporabljali kot zdravilo pri zobobolu, gipi, nekaj malega listov koke se je znašlo tudi v prvotnem receptu za Coca-Colo. Je zato danes, ko smo 150 let naprej, morda še vedno/spet družbeno sprejemljiv?

Over & out.

[Matori Hanzo]

Ewo. Pa jih poglej, kakšni so :(

kolega to je pa že rasna diskriminacija, ne?????

jest dvomm da si tolk lep k bret pit

Kolega, če jaz nekomu izrazim priznanje in obžalujem, da nisem tak kot on, ti me pa obtožiš rasne diskriminacije, potem tu nekaj ne klapa. Mogoče se pa tebi pigmejci ne zdijo tako fajn, kakor bi hotel prikazati?

Grem si enga narolat :smoke:

[pirurirko]

Kolega dodani čustveni simbol mi je postavil vprašanje (???? s tem sem podkrepil svojo negotovost)

pigmejci, beli, črni , rdeči, prizadeti, vesolci, vsi ste mi fajn :worship: :worship: :worship: :worship:

[Nagaya]

kake te tiii bluziš :slap:

to je nagon! to je NUJNO potrebno za obstoj človeštva. je THC nujno potreben za život?

endrofini so naravni opijati, ki jih izloča telo.

....

..in za kaj hudiča sploh debatiram s tabo, ker je očitno da nimaš razčiščenih pojmov? :unsure: (kazenska točka zame)

[impulz]

ja pa kaj če so naravni opiati. saj je adrenalin tui, ki se lahko sprošča pri aktivnostih.

nebom še enkrat citiral mojga posta.

jaz osebno si nebi upal stopiti pred g. dr. in mu začel z čist resnim frisom primerjati sex z marihuano in da še enkrat ponovim, postavljati sex in marihuano na isto raven.

imava drugačni aspekt na to stvar pač. to da pa nimam razčiščenih pojmov pa je čist možno. mogoče tudi ti gledaš na celotno stvar z lupo, mogoče bi mogu gledat malo bol na splošno kr ta stvar sploh ni tak zakomplicirana kak se tebi zdi :)

Popravljeno Februar 1, 2009. Popravil impulz

[ImenitnaPriložnost]

ja pa kaj če so naravni opiati. saj je adrenalin tui, ki se lahko sprošča pri aktivnostih.

nebom še enkrat citiral mojga posta.

jaz osebno si nebi upal stopiti pred g. dr. in mu začel z čist resnim frisom primerjati sex z marihuano in da še enkrat ponovim, postavljati sex in marihuano na isto raven.

imava drugačni aspekt na to stvar pač. to da pa nimam razčiščenih pojmov pa je čist možno. mogoče tudi ti gledaš na celotno stvar z lupo, mogoče bi mogu gledat malo bol na splošno kr ta stvar sploh ni tak zakomplicirana kak se tebi zdi :)

Preden na hitro kaj trdiš, poglej vsaj na wikipedijo. Tam (z dokaj visoko mero zanesljivosti) piše:

Opiat - zdravilo, ki vsebuje opij ali opijeve alkaloide.

Endorfin je opioid - substanca, ki na telo učinkuje podobno, kot morfij, ni pa opiat (ne vsebuje opija ali opijevega alkaloida).

Adrenalin (oziroma imenovan tudi epinefrin) - NI ne opiat, ne opioid.

Sex ni analogen marihuani - se pa lahko morda pri uživanju v spolnosti sproščajo podobne substance, kot morda pri uživanju določenih 'snovi' (mamil ali tudi zdravil).

Stvari so komplicirane bolj, kot se tebi zdi - treba se je natančno izražati, razumeti procese in tudi smiselno tolmačiti.

Če se ne izražaš eksaktno, ne razumeš procesov in tolmačiš nesmiselno, dobiš pa to, kar imamo v tej debati - en kup nabijanja, pa le malo resnic. In vse to nabijanje, ki meji na neresnice, zavajanja in zamegljevanje tematike, kar je vse posledica neeksaktnega izražanja, nerazumevanja procesov in nesmiselnega tolmačenja (pazi - tolmačenje ni enako 'razumevanje'), potem pripelje do tega ,kar imamo marsikdaj v takih razpravah - en kup "pametovanja" pa nič "razumevanja".

Če gremo pa poenostavljat do onemoglosti, pa lahko itak pojave v lajfu delimo na tiste, ki so 'fajn' in tiste, ki niso 'fajn'. Ampak še pri tem se moram vprašati, kaj je 'fajn' in kaj ni fajn na nivoju kratkoročnega, srednjeročnega in dolgoročnega tolmačenja pojma 'imeti se fajn'.

[klimbra]

Otroc........naj vam mati narava nakloni malček več pameti.........

En bi.........žru nore gobe......moje razmišljanje ob njegovih izjavah je........da je že sedaj dovolj nor......in jih sploh ne potrebuje.......pa še za kak kilometer bo privarčeval.

Drugi.......izredno pameten......me hoče prepričat o neškodljivosti trave.........bolano in nadvse patetično razmišlanje......kopiranje raznoraznih ugotovitev z neta......itd.

Travca......preverjeno.........pa je lahko ene vrste zdravilo za vzporedne posledice, ki jih povzročajo kemoterapije.

Odpravlja slabost.........in to je vse......kar je dobrega v njej!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Torej......otročki moji.......vi se kar veselo drogirajte...........če vam še nihče ni razložil.......tut SEX v zadetem stanju.......je podoben porivanju v luknjo v zemlji. Lahko pa nekdo v tem tut uživa.......naprimer...........amazonska plemena na ta način poizkušajo narediti njive bolj rodovitne.

Navali narode.........Slovenija največja izvoznica hrane..........ob tolkih potencialnih uživalcih...........in s predpostavko, da boste veselo oplojevali rodno grudo.......ta cilj sploh ni nemogoč!!!!

Popravljeno Februar 1, 2009. Popravil klimbra

[impulz]

nevem vsega o tej drogi, zato se ne spuščam v take detajle.

vendar kljub vsemu kar je napisano od zagovornikov legalizacije cannabisa, me ni prepričalo v njeno legalizacijo.

čeprav bi meni ljubše bilo, če bi bila legalna, vendar z mojega stališča menim, da to ni mogoče v Sloveniji.

Kaj bojo pa pol tisti dilerji k se z tem bavijo delali da si zaslužijo kruh?

sicer me baš boli kaj bo z njimi, vendar velika verjetnost je, da bodo posegali po danes več ne tako nedostopnih trdih drogah (torej bolj škodljive od naše popolnoma zdrave, neškodljive, po krivici illegalizirane marihuane)

naj še povem, da v Nemčiji dobiš lažje kox, crack, viagro, kurbo kot pa alkohol v trgovini!

mi je žal, da nisem slikal prizora, ko 10 črncev stoji ob cesti z kapucami na glavi, škifi se verjetno sploh ne zmenijo za njih, ko kdo kaj rabi se pač ustavi tam in je to to :)

v Berlinu sem bil priča temu...

ne me napadat, nimam tehtnih argumentov za to trditev, je pač plod mojega nezrelega, neizobraženega, nenormalnega in neprimernega mišljenja.

everything happens for a reason vbistvu, pomoje ni naključje, da je bil legaliziran in marihuana kljub legalizaciji alkohola ostala prepovedana... in temu bom probal priti do dna v prihodnjem tednu.

Če pa kdo slučajno to že vse ve, pa bom hvaležen če mi zbistri um in mi razširi horizont!

lep pozdrav... :doze: