Vtisi z dnevnih voženj 2017

[DAMI34]

On a lajn..tma..pa mrz je ratalu ampak...faaajn

[DAMI34]

pred 12 urami, Dimen pravi:

Kateri app uporabljaš za termalno kamero? tnx

jst nubenga, je Rumenicestak slikal

 

[dlicen]

Flir ni app, pac pa fizicna kamera, ki jo lahko prikljucis na telefon.

 

[DAMI34]

pred eno uro, dlicen pravi:

Flir ni app, pac pa fizicna kamera, ki jo lahko prikljucis na telefon.

 

nene ma foun s termal camero, mislim da CAT

[tezno]

Sama lepota!

[dlicen]

pred 25 minutami, DAMI34 pravi:

nene ma foun s termal camero, mislim da CAT

Nisem vedel,da obstajajo.

[zan0088]

1 minute ago, dlicen said:

Nisem vedel,da obstajajo.

Verjetno tole.

[Kmet2]

Vtisi so 

Rojstni dan moje drage ,sicer veliko prej kot v resnici ,samo jaz imam zdej denar , jutri se ne ve kaj bo , zato skočim v tgovino po eno čelado in en skuter ,saj mi je dama zaplenila mojega pony Expressa .......

Presenečenje je popolno , poslal sem je v garažo da, mi nekaj prinese , pod pretvezo ,da se počutim slabo 

.....seveda sva takoj naredila testno in spoznavno vožnjo ,direkt na Toško čelo 

....kitajc je vlekel v hrib ,da ga z ATX nisem dohajal 

........kratko a slatko ,lp

[moravčan]

danes spet en krog

moravče-sodražica-stari trg-kozarišče-mošun-knežak-ilirska bistrica-malo po brkinih-kozina-postojna-moravče

skupaj 320 km

 

[Janezs]

Cez vrsic in malo do Aljazevega doma.

[XTR]

2 hours ago, Janezs said:

 

Cez vrsic

 

Enako. Lepih 420km danes  

[dAlencc87]

Smo se srečal ob cca 18h na hitri cesti mimo Trebnjega?si šel proti Mirni peči..

[XTR]

10 minutes ago, dAlencc87 said:

Smo se srečal ob cca 18h na hitri cesti mimo Trebnjega?si šel proti Mirni peči..

Verjetno res, sem srečal nekaj motoristov na tej relaciji.  Enega na Gs-u pri zahodnem priključku na AC, tri v rondoju.... sicer pa milijon motoristov danes. 

[protector]

 

Zapad: malo brdo, veliko brdo, planina.

 

Proći kroz Tarvisio - baš proći kroz njega, ne zaobići ga - i potom se ubaciti na SS13 uvijek mi je bila posebna radost. Jeli ta dječja razdraganost rezultat onoga što vidim ili onoga što očekujem još uvijek nisam dokučio ... uske uličice još su pomalo pospane, konobari rasprostiru stolnjake na stolove ispred kafića, trgovinice svoja vrata tek otvaraju i kite zastavama Italije i Furlanije, punašne domaćice žure doma iz pekare a nekoliko uparađenih prikaza manevriraju svojim GS-ovima na sićušnoj samoposlužnoj benzinjari. Ili je ipak do scenografije zapadno od velikog rotora ... lijevo i desno zelene planine, po sredini siva cesta. Kasnije se u kombinaciju ubaci i bijelo korito rijeke Felle, što u kombinaciji s čistim plavim nebom stvara seriju pomalo nadrealnih kadrova. Nije to sve ... trasa ceste SS13 poklapa se s trasom sjevernotalijanske autostrade A23, tako da iz njihovog međusobnog preplitanja i štrikeraja često nastaju zanimljivi uzorci. U ovo tkanje konstantno se ubacuju neke meni nepoznate ceste i pruge i eto prometnog veselja u nekoliko layera.

Na ovoj bajkovitoj cesti postoji i nekoliko ključnih mjesta, nekoliko odvojaka, koji upućenog putnika mogu odvesti do nekih također bajkovitih brdskih cestica i putića, i do nekoliko još bajkovitijih prijevoja ili visoravni. Pontebba, Dogna, Chiusaforte, Resiutta, Moggio di Sotto ... treba samo odabrati i skrenuti.
Za prvo današnje skretanje ja sam odabrao Pontebbu. Malo prije centra budem skrenuo u brda i za 13 km eto me na Passo Pramollo ... ili eto me na Nassfeldpass, ako se pitaju sjeverni susjedi. Lijepo sam ja to zamislio, lijepo se dovezao do Pontebbe, i taman pred skretanjem za cestu SP110 koja vodi na Passo Pramollo, lijepo sam i stao. Zatvoreno, ne može dalje ... barem sat vremena. Momci u tajicama imaju Điro di nešto.

Čuda postoje, ali se ne događaju svaki dan. Danas je bio jedan od tih dana kada sam svjedočio čudu ... talijanski policajac koji govori neloši engleski. Kaže meni buco da bi se ovo moglo i otegnuti, pa ako baš želim na Pramollo, najbolje da se vratim nazad u Tarvisio, otamo uđem u Austriju i do brda dođem s druge strane ... i neka gledam putokaze za Hermagor. Sve ja to znadem, ali je jako lijepo i profesionalno od njega što mi je objasnio kako da riješim situaciju koja se pojavila na njegovom terenu.

 

Alzo ... ne gori nigdje, polako nazad u Tarvisio sve do kraja SS13. Ulazim u Austriju, prije Arnoldsteina ubacujem se na cestu 111 i sa sjeverne strane dovučem se do Hermagora i Tröpolacha, gdje je skretanje za Nassfeldpass/Pramollo. A u Tröpolachu upravo priredba pod imenom Reitwagen Ranch ... skup ljubitelja i korisnika velikih "putnih enduro" motocikala. Bio sam na tom skupu prije dvije godine, u vrijeme dok je još bio organiziran na originalnoj lokaciji na donjoaustrijskom prijevoju Klammhöhe, na cesti L119.

 

Reitwagen Ranch 2015:

 

Nedjelja je, podne je već prošlo, većina i izlagača i posjetilaca otišla je doma ... ostali su tek oni koji nude organizirane probne vožnje, nešto ekstremno rijetko viđeno u krajevima cca 300 km južnije. Prošetao se među šatorima i štandovima, popio malo mlake vode iz gepeka i otprašio na nedaleki Nassfeldpass. I nije loše ispalo, budući ovom stranom nisam vozio već nekoliko godina.

 

Zapravo uopće nije loše ispalo, ovo sa obilaskom brda ... eto me kako se spuštam u Pontebbu, što mi daje manevarski prostor da gledam kamo ću dalje, na koji sljedeći odvojak sa SS13 da gledam. Reagiram momentalno ... uopće se ne spuštam skroz do mjesta, već na famoznom križanju kojega sam toliko puta prošao aktiviram desni žmigavac i obazrivo skrećem. Ne, ne budem odmah iza toga skrenuo naglo na lijevu stranu ... ne budem prošao uz patuljke, ne idem preko Cason di Lanza. Spust sa Cason di Lanza odnio bi me dosta dalje na zapad, što bi diktiralo neke druge ceste i neke druge prijevoje do kraja dana. Prolazim ravno, na cestu SP112 ... na putokazu se spominje Studena Alta, a sve to dovodi me malo kasnije na slabije poznati prijevoj na kojem sam do sada bio samo jednom ... Sella Cereschiatis. Prijevoj sam po sebi i nije neki šampion atraktivnosti, no cesta kojom se kasnije spuštam kroz usku dolinu - Val Aupa - vrijedna je višestrukog prolaska.

 

 

Prolazim kroz Moggio di Sotto i za koju minuticu opet sam na SS13. Kamo dalje? Najbliži "odvojak od posebnog interesa" je u mjestu Resiutta. Cesta SP42, rječica Resia i pripadajuća dolina Val Resia ... ludi uspon kroz šumu, Sella Carnizza, ludo uska cesta, izlazak u Sloveniju iznad Žage ... tako to izgleda u cijelosti. Ne bih još nazad u Sloveniju, to ostavljam za kasnije. No ipak budem malčice zašao u dolinu Resie ... do nedalekog mosta ispod kojeg je prostrana bijela plaža.

 

Val Resia i Sella Carnizza 2014:

 

Vraćam se na SS13, opet, i sada točno znadem kamo idem. Chiusaforte i Val Racolana preskačem, to budem sutra na putu doma ... Dogna, jedva uočljivi mali odvojak koji nestaje u rupi ispod ceste, e tamo idem. Val Dogna, 18 kilometara nefiltriranog spektakla od ceste i pejzaža. Cesta van pameti koja je nastala u vremenu van pameti ... kao put za dostavu vojske i opreme do obrambenih planinskih linija u WW1. Mnogobrojni zatrpani rovovi, topovski položaji i skrivene osmatračnice, skrovište su neutvrđenog broja talijanskih vojnika davno pretvorenih u zombije. Dolazak na ovaj teren austrijskim vozilom nije im baš po volji. Sa visoravni nema drugog puta ... onih 18 km neophodno je proći još jednom. Tko preživi, može natrag na SS13.

 

 

Val Dogna i Sella Somdogna 2015: (nisam postavljao na MS ili ne mogu pronaći)

http://www.motori.hr/forum/index.php?topic=248788.msg4512715#msg4512715

 

 

 

Sat i pol kasnije nisam u Italiji, nisam niti u Sloveniji ... u Austriji sam, na prilazu Villachu. Hoće austrijanac na austrijsku cestu na austrijskom brdu. Nije problem ... Wurzenpass ovom prilikom ne računam, idemo na Villacher Alpenstrasse, još jedno brdo samo s jednom cestom. Ova je cesta napravljena za živahniju vožnju.

Vidikovce Rote Wand ...

 

... i Rosskofel ...

 

... obišao sam obavezno. Ovog prvog tek da vidim ima li opet kakva austrijanka da drži gaće, a ovog drugog da vidim koliko je sati na sunčanim satovima.

 

Villacher Alpenstrasse 2014:

 

U povratku još jednom prelazim Wurzenpass ...

 

... s namjerom da se odvezem i na veliko brdo preko puta ... Vršič, dabome. Prvih 8 ili 9 serpentina bilo je standardno dobro, no iza toga nalijećem na gradilište ... bit će da su radovi malo opsežniji, ne bih ja na silu dalje. Kad majstori završe, eto mene u vizitu.

 

Nazad u hotel, raspakiravanje, razno. Kad već ne ide slovensko brdo, ide slovensko pivce. Jeli prerano da mislim kojim ću putem sutra doma?

 

 

 

 

U Karlobagu su bili Austrijanci, ovdje Bavarci. Susreli smo se najprije na doručku ... jeli to moj KTM vani, pita me jedan od njih. Koliko to ima konja, bilo je sljedeće pitanje. I tako sve po malo ... fini ljudi, iz okolice Bonna, ne znaju ni za šta osim za bavarska vozila. Gledaju austrijanca i vrte glavom ... a jel budem ja deleko išao s njim? Ma ne budem - kažem ja - dva ili tri brda tu okolo hotela pa idem doma. Aha ... sve im je jasno.

Kako sam jučer za dana okvirno natruhnuo, i kako sam prije večere uz pivce detaljnije isplanirao, krećem opet prema Pontebbi. Istom cestom treći puta u dva dana. Prolazim kroz Pontebu - odolio sam iskušenju da je zaobiđem po SS13 - a iz neke pekare kruh miriši, valda se osjeti skroz do Nassfelda.

 

 

Zastanem, tek da bolje onjušim atmosferu, odustanem od ideje da zasjednem na jednu od terasa uz čajić, i pičim dalje po SS13 ... ispod pruga i nadvožnjaka, oko kamenih gromada i betonskih stupova, kroz tunele i kroz uske kanjone. Ovdje nije nikada dosadno. Čekam tablu na kojoj će pisati Chiusaforte ... kad ju ugledam, skrećem lijevo preko mosta i ulazim u Val Racolana, dolinu potoka Racolana. Mic po mic, malo kroz šumu, malo kroz tunele, konačno se dohvatim i prijevoja Sella Nevea.

 

 

Val Racolana i Sella Nevea 2014:

 

Serpentinu ili dvije prije samog prijevoja, ne sjećam se sasvim točno, imade prilično neupadljivi odvojak na kojega pokazuje neugledan smeđi putokaz na kojemu piše Alt. del Montasio.

 

Cesta starta opako uzbrdo, kao na zid da se penje ... treba proći nekoliko gotovo spiralnih serpentina začinjenih pijeskom, još malo uzbrdo i još puno pijeska, i evo divnog pogleda ... Altopiano del Montasio (Montaževa visoka planota, a koristi se i naziv Pecol). Asfaltirani parking s kojega se otvara pogled na razno veliko kamenje uokolo zapravo je najmanje zanimljivo mjesto za razgledavanje ... treba otići dalje uzbrdo. Makadamom, ako to nije sitniji problemčić ... little makadam, no problem.

 

 

 

Vrijeme je za ponovni ulazak u Sloveniju. Na križanju iza jezera Predil (Rabeljsko jezero) ne idem lijevo, kao nekoliko zadnjih puta, već desno, na Passo Predil (Predel, kako kažu Janezi). Prolazim uz staru tvrđavu Predel ...

 

... i nakon spuštanja lijepom cestom dobrog asfalta dolazim na križanje. Ovaj puta skrećem lijevo ... idem opet na Mangart. Ovdje također nisam bio neko vrijeme. Na vrhu, koliko se motorom može doći, opet susrećem svoje bavarske docimere. Opet gledaju austrijanca, opet vrte glavom ... da, sigurno je dobar za ovakve ceste?

 

 

Od spusta s Mangarta, dalje doma put ide ovako nekako: Bovec i tankanje na crvenoj pumpi, Kobarid, Most na Soči ... tu je prva ideja bila da skrenem u Bašku grapu, no ipak nastavljam dalje ... kod mjesta Straža skrećem lijevo, na cestu 210, taj dio Slovenije još nisam prošao ... Cerkno, zanimljiva brdska cesta gdje otkrivam jedan meni do sada nepoznat brdski prijevoj (Kladje, 787 mnm) ...

 

... Žiri ... beskonačno dugački spust ...

 

... ne znam kojim putem do autobana i dva i pol sata kasnije sam pred garažicom. Sve zajedno, dva dana čiste vožnje i čiste zabave.

 

 

 

 

[ALEŠ M]

Danes malo po Krasu in Vipavski dolini. No vmes se je pa še na števcu pokazala okrogla številka

 

lp

Aleš

[skofk]

Tudi pondeljek se lahko fajn začne 

[amateur]

Kmet, a si dobil regres? 

Popravljeno Julij 3, 2017. Popravil amateur
Napaka v povezavi

[Kmet2]

pred 6 urami, amateur pravi:

Kmet, a si dobil regres? 

Odškodnino so mi plačali po 4 letih 

[J.a.m.e.s]

Ker je do konca dopusta ostalo še nekaj dni, sva z ženo deca pustila pri babici in dedku, ter se z mopedom odpravila na malo daljšo pot. Ker sva imela po desetih dneh morja dovolj, sva si rekla greva nekam drugam. Za Bosno bi potrebovala še kak dan poleg, zato sem po razmisleku predlagal, da greva do Slovaške, v Bratislavi prespiva, nato pa do Blatnega jezera, kjer ponovno prespiva in okoli jezera nazaj proti domu. Vreme nama je dobro služilo, nabralo se je prijetnih 930km.

Štart je bil v petek ob 6h iz Maribora. Slikano malo pred avstrijsko slovaško mejo... 

Okrog 12h sva že prispela do Bratislave. Ker sva imela prijavo v hotel šele ob 14h, sva preostali čas izkoristila in se odpravila pogledat grad Devlin. Vstopnina po osebi 5 eur. Razgled fenomenalen.

Za prvo noč sem preko bookinga rezerviral sobo v hotelu Matyšák. Prijeten hotel, blizu mestnega jedra (caa. 10min peš). Nočitev z zajtrkom za dva 82eur. Privatno parkirišče, varovano z rampo in kamerami. https://www.booking.com/hotel/sk/matysak.en-gb.html?aid=927311;sid=6f2e73af0c74ec5b784cc54aac731179

 

Popoldan sva izkoristila za ogled Bratislave. Pogled iz razglednega stolpa UFO, kjer je tudi restavracija (draga ko žafran). Vstopnina na razgledno ploščad je 7,40eur po osebi, v primeru da v restavraciji nekaj poješ, ti vstopnine ne računajo. Najcenejša stvar v restavraciji je bila sladica za 13eur. Ko se usedeš za mizo ti nalijejo kozarec vode za 3,5eur. 

Ko sediš za mizo imaš tak razgled...

Imajo pa vsaj WC kot se šika. Ko se rokuješ s prijateljem istočasno uživaš v razgledu.  

Za kosilo sem namenoma poiskal restavracijo Meštiansky pivovar, v kateri je tudi pivovarna. Kot se spodobi sva naročila golaž, za katerega lahko zatrdim, da boljšega še nisem jedel. O pivu pa tak ne rabim pisati... 

 

Sledil je ogled mestnega jedra... 

 

Naslednji dan sva zjutraj pozajtrkovala v hotelu, dopoldan sva še izkoristila za sprehod do centra mesta. Okrog 11h pa sva že krenila proti Blatnemu jezeru. Po ogledu dveh kampov sva se odločila za Balatontourist Napfény Kemping. 

Tretji, zadnji dan sva okrog 8h že krenila naprej. Cilj nama je bil prevoziti okoli Blatnega jezera in se počasi odpraviti proti domu. Ob 9.30h sem že pihal in veselo napihal 0.0.  Vmes sva se ustavila v Tihany od koder vozi trajekt na drugo stran. Kolikor sem gledal ceno bi bilo za motor in dve osebi caa. 2000 forintov.

Malo po slovenski meji naju je dobil še dež, tako da sva vedrila pod pumpo za kamione.  K sreči ni bilo nič hujšega zato sva krenila naprej. Okrog 15.30h sva varno prispela domov, zadovoljna in polna novih izkušenj.

 

Še celotna pot...

Popravljeno Julij 4, 2017. Popravil JamesTheMan

[sunnygirl]

Najlepše je pa imeti zajtrk na Jezerskem

Zdej pa gasa dalje do Celovca in natocez Ljubelj nazaj

[vandrovec]

pred 6 urami, sunnygirl pravi:

Najlepše je pa imeti zajtrk na Jezerskem

...siromašen zajtrk, to ni zdravo... 

[sunnygirl]

pred eno uro, vandrovec pravi:

...siromašen zajtrk, to ni zdravo... 

Ja kakšn zajtrk bi pa ti mel?

[vandrovec]

Kraljevski zajtrk, siromašna večerja...to je baje priporočljivo. 

Za zajtrk bi jaz dve ocvrti jajci na oko in nekaj kosov kruha namazanih z maslom in marmelado...pa še eno pivo zraven. 

[TakeALookAround]

Kasn neki? Petelinji! 

[Ciko86]

Koper -krk ...in ena lepa bela ninja