Dvorana slavnih

Eksot. Honda CBX - 6 valjna Honda oddelek Kmet in inženir Ha ha ha Konkurenca našim čez Črni Kal Motor za pobirat sredino gume pa samo za leve ovinke Dodelani detajli vrhunske zname motocikla La Ducati. Motor za na Ride. Baje bo kmet prrodal Ducatija in KTM-a in si nabavil tolele Otroško veselje

Malo reportaže iz obiska sejma v Veroni. (Še malo drugače ) Najprej jutranja malica in iza ograje skupina Slovencev. Se kdo prepozna tukaj iz MS-ja? Pa se je začelo s kombinezonom od Rossija. BMW se je videlo zgolj pri ponudnikih dodatne opreme in potovanj. Nepoboljšljivi. Prideš na Moto sejem in se ustavlješ pri motorjih ki si jih imel oziroma jih imaš Suzukijev razstavni prostor Lep ta motor za študente Ja ja. La Ducati Spinpan Benelli za Simplemana Kymco. No slika je lepa La Laverda - Italjanska klasika To je pa poslikano za Keiko

Nekaj utrinkov iz današnjega obiska moto sejma v Veroni. To je to (samo še v rdeči barvi je lepša) Fazer štant =) Ta nov Tracer v najlepši barvni kombinaciji. Ta tmna stran dežele vzhajajočega sonca Ta bulša ... ... in ta lepša In še malo starejših motorjev ... Lepo je bilo v nepozabni družbi in dogodkih (metzeler :unsure: ) :hooray: :hooray: :hooray: Nepoboljšljivi Yamahar

In ker nisem utegnil it na relly angleških motociklov, nekaj slik še za ljubitelje teh znamk.

Taprava kombinacija za it lovit zajčke Nekaj za Damija in Mausa - dopustna oprema Srce se mi je trgalo ko sem videl v tako škropucalo predelan tako lep motor. Za zjokat se. Eksot od motornega agregata Čeprav moder, enostavno lep

Prva letošnja fura po obali.Od Sv.Antona do Črnega Kala in pa do Pirana danes popoldne....z malo postanki vmes ...

Ta si zasluži svoj prostor. Ena za Jakca ... Trenutek, ko ugotoviš da si kupil napačno dimenzijo pnevmatike. :unsure: Neprecenljiv. :hooray:

Kljub nizkim tepmperaturam in nekoliko obrabljeni pnevmatiki, ta še vedno drži do roba.

mi to hrano in pijačo vlečemo na piknik!

To je pač specifična skupina ljudi...radi dobro jejo ,se dobro peljejo in dobro baje šraufajo

Neki strani postov sem šel nazaj brat, ampak pol se mi pa ni več dalo. Bi pa povedal samo nekaj iz lastnih izkušenj. Delal sem v firmi, kjer so bili lastniki tujci. Na kratko - plača je bila redna brez pardona, enako je bilo s plačilom vseh prispevkov, bil je regres, božičnica. Dopust je bil v skladu s kolektivno pogodbo za panogo. Delo preko rednega delovnega časa je bila izjema (sedaj je pravilo... lastniki SLO), saj sicer sledijo nadure, ki pa stanejo (te so se namreč izplačevale tako, kot določa zakonodaja!). Pa da ne bo pomote, v izogib naduram nas niso priganjali kot vole, delalo se je s povsem normalnim tempom. Skratka, pri vsem se je pazilo, da je vse v skladu s predpisi. Je pa jasno, prišli so vložit svoj denar in, seveda, pobirat dobiček (saj to je cilj vsakega lastnika, ne?). Kje je razlika? Prišli so vložit SVOJ denar, zato jim je bilo v interesu, da firma funkcionira in prinaša dobiček. Toliko v razmislek o tem, kako nas želijo tujci uničiti... Ne nasedat floskulam o tem, da moramo firme obdržat v domači lasti, da ne bodo tujci bogateli na naš račun. S to filozofijo so Slovenčkom zelo dobro oprali možgane (v četrt stoletja to niti ni bilo težko). Rezultat tega je, da na naš račun bogatijo domači "lastniki" firm, ki vanje niso vložili niti centa svojega denarja, ampak so se "med prijatelji in znanci" zakreditirali za abnormalne zneske, ki jih zdaj odplačujemo mi (na raznorazne načine). Pa še ena majhna razlika je, ki pa se v kriznih časih, kot so sedaj, še kako občuti: Princip je, da firma prinaša dobiček. Ko je kriza, je dobička seveda manj ali v neki točki celo nič, pa se še vedno lahko nekako pelje. Naše "kobajagi sprivatizirane" firme pa ne le, da morajo ustvarjati dobiček (ker tega lastniki pričakujejo), ampak tudi dodatni presežek za odplačevanje prijateljskih kreditov za menagerske odkupe. In potem je svizec zavil čokolado..... Biti za privatizacijo ali proti naj se vsak odloči sam - samo naj za to odločitev res uporabi svoje male sive celice.... Se pa strinjam, da določene stvari absolutno ne bi smele biti predmet popolne sprivatiziranosti - tiste, ki so življenjskega in/ali nacionalnega pomena. Ampak določiti, katere so to - no, to pa je v Sloveniji "mission impossible". Ni nam rešitve....

... Što vidim oko hotela - cesta blokirana, svi prilazi zatvoreni, slovenski bend praši sto na sat, pivo teče, kobase i krmenadlice prave društvo ćevapima. Cesta blokirana ... ha ha ... ovo im je bila najbolja fora. Esterajhiše motorad!

Malo se me pa vidi, tam z modro kapo Jaz sem si pa bolj ogledoval terensko usmerjene motocikle, slike so malo slabše ker sem slikal s telefonom:

Lahko tako definiramo.....ima se može se,nema se glumi se.....za tiste ki vozite rižarje pa še specialni prevod prej napisanega.....ima se bmw vozi se.nema se kawasaki vozi se

Kako lepo, da so naše naročilo upoštevali in pripeljali snjeh. par dni nazaj: danes zjutraj:

Zguba časa. A ti si še kaj drugega videl (razen deklin)?

Prehitro si napisal Še dekline

Izađem iz galerije, spojilo se nebo i brdo. Zastanem pod nekom krošnjom koja se nadvila nad rub ceste. Opa, grmljavina ... onako praskava, tu negdje blizu. Ne sviđa mi se. U sekundi pomislim da tu negdje blizu mora biti nekakav Gasthaus, restoran, birtija, štogod ... ima to na svim passovima, valda ima i ovdje. Gibam dalje s idejom nema stajanja do čvrstog krova nad glavom. Par krivina kasnije, evo ga ... parkiram austrijanca uz ogradu, što bliže drvetu, i trkom pod trijem. Nisam jedini tamo, još tri motora slovenskih tablica. Stojim pod tim malim trijemom, s mene curi na sve strane. Rukavice natopljene, jedva ih zgulim s ruku ... nekako skinem i kacigu. Gleda me konobarica sa sigurne udaljenosti, kao da sam sletio NLO-om ... "Keine Sorge Fraulein, oesterreichische Motorrad!" - pokažem raskvašenim prstom na svog austrijanca pod drvetom. Skoro joj ona tacna ispala iz ruku ... Vidim ja da bi ovo moglo potrajati. Lije i grmi. Vidljivost nikakva. Pitam gdje bih ja mogao popit kafcu ... odvede me u prostoriju sa šankom. Lokvica oko mene se polako širi dok ja kafenišem. Prekine me čudna buka izvana ... ah, pa to led ronda ... naručim ja i topli sendvič i kokakolcu. Nije žurba. Na stolnjaku ispod kacige i rukavica mokra fleka veličine enciklopedije "Svijet oko nas". Sve kontam jel da navučem na nju i tanjur i šalicu za kavu ... kao dječica kad u gostima tortom zaseru tabletić pa to kamufliraju tanjurićima za kolače. Ajde, evo led stao a i kišurina posustaje. Pet-šest minuta kasnije sasvim je prestala. Calen bite ... Iz gepeka vadim suhe rukavice i kao da se ništa nije dogodilo. Čak se i oblaci počinju raspadati ... jao vidi što je tu lijepo.

Sory k ne morem bit tih,kako pa upravičijo motor te ki na let naredijo 1 ali 2Kkm.....če karikiram tvoj post.....res škoda motorja za 1ali 2kkm :grim Sej jih je ene par na netu sam je cena adijo za toliko star motor,cene Twinu se gibljejo tam od 5600 do 6500cca in to so motorji stari od 6-7 let,skratka cena adijo pamet,novi pa se gibljejo brez elektronskih podpor okrog 9k evrov. Za 5500 pa dobiš nov MT07 z 2-3 letno garancijo ,če bi bil omejen pri nakupu sploh ne bi razmišljal ,pa obužujem ta 800 kubični bmw agregat toda ne odtehta proti novem motorju,osebno bi v tem primeru rajši vzel MT-07!

a si mislil zraven... tale hodi od piknika do piknika po avtocesti sodel pa zadnji gumi.. zato ker je gorilnik ruski..

jp, tist je edina zanesljiva stvar na bmflih 100% nepokvarljiva

Me zanima kako se bo tole končalo . . . ???? ""umetnica51 Objavljeno 21. February 2014 - 22:39 Zdaj je pa že cajt da še jest neki globokega napišem.... Na mamutih je bilo luštno, najboljši je biu golaž od SF-ja :grrr Drugič je treba gledat na cesto, ne pa mene poslušat med vožnjo...pol je sto postov manj možnosti da zavijemo s poti.... :lol: Aja, pa moj CILJ za leto 2015 je prespat iz sobote na nedeljo v šotoru.... in vržt dr Jakoba v sneg vsaj 10 krat Če me ne bi 2 krat vrgu v sneg, bi imela boljšo čupo na fotkah :glare: Cilj št 2.: Z motorjem se bom na Mamute pripeljala leta 2016 "" :naughty:

Eeh ne . . . tole je cist pedagoski pristop... BMW je mislil na to, da medtem, ko cakas na hrano mal obnavljas motoroznanstvo, da bos lahko po koncanem prehranjevanju Kawasakijevcem pomagal nepremicnine popravit.

Si na šihtu a ..... :lol:

Mi smo šli malo v Avstrijo se vozit na poligon.....

to je prou ista debata kot o ketnah. kako iz nekega dela za 100€ iztisnt ne vem kaj. pac ce ga slabsi vzdrzujes (al pa sam nimas srece) bo zdrzal manj, ce ne pa vec. ampak takega cirkusa okol tega res ni treba delat. prej al slej bo itak vsak crknu. je pa ta "cigaretna" vticnica res najbolj praktica za polnit.

..še zdej ne vem v čem je fora imet akumulator za 100+€...pa da ti zdrži 5 let, recimo.... in da imoraš imeti specialen polnilnik pol zanj.. k mora bit vreden recimo 150€... ... če lahko kupiš v Delkotu aku za 50€, pa ti glih tko zdrži nekaj let....pa polnilnik v Hoferju za 20€ . Itak vsi hodite preko zime božat motorje v garaže skoraj vsak dan... pa če se bojite imet prižgan polnilnik več dni... pa ga en dan priklopite... čez en dan ali dva pa odklopite....in vajo ponovite vsake 2-3 tedne.... Meni tak način vzdrževanja odlično špila že nekaj let........čeprav pozabim odklopit polnilnik tudi za nekaj dni...ali teden.... pa sta še vedno oba zadovljna. Akumulator in polnilnik...jest pa tut ...ajaaaa... razumem zdaj.... ... na mojmu akumulatorju ni BMW znaka gor.....

Dal zato što je nebo na drugoj strani opet izgledalo plačljivo, dal zbog uistinu dobre ceste, dal zbog raznih metafizičkih razloga, lijepo ja prije južnog izlaza okrenem za 180 i ofuri nazad. Nek se tih devet i pol EUR dnevne karte iskoristi kak spada. Kartu na stranu, s ove južne strane mi se pristup više sviđa - dugački uspon, kratki strmi spust, opet veseli uspon i kratki spust. Na Eisentalhöheu sam susreo i slovački par na KTM SMT-u, koji su me dalje pratili nizbrdo - najprije do Kremsbrückea, a zatim i do Gmünda. Tamo su se ubacili na autoban - ista trasa kojom sam ja došao - a ja odlučio da ću sada na miru skroz lokalnom cestom nazad u Sloveniju. Gužve ozbiljnije nije bilo, čak ni kroz centar Spittala gdje sam se odlučio malo i odmoriti. Drautalom od Spittala sve do Villacha grehota je bilo spustit ispod stotke. Sve lijepo, sve krasno, jedino me zabrinulo što sam vidio dvije nepodšišane žive ograde ... šta se to događa s tim austrijancima? Moram napomenuti da mi i Wurzenpass nekako bolje odgovara sa južne strane. Ampak leva, ampak desna ... eto me opet u Sloveniji.

...

Kad sam već tu gdje jesam, iskoristio sam priliku pa se odvezao na gornju etažu do hotela, bacio odatle nekoliko dodatnih pogleda i usput ustanovio da postoji cesta oko jezera koja je makadam. Vrijeme je da se krene dalje. Dolje je išlo kao podmazano. Većinu vremena je cesta bila prazna, tek jedno čekanje na tunelskom semaforu, a i kiša je bila prestala. Cesta je bila pofajn natopljena, što bi značilo da je i količina vode koja se tu istresla bila poveća ... ali samo na cesti kroz dolinu. Kako sam se približavao Gmündu, tako su i znakovi padanja kišurine nestajali. Dok sam ja u austrijanca natankao Shellov V-Power 100, a u sebe šećernu vodicu i hand-made sendvičak, čak se i boja neba vratila u krasnu modrinu. ...

Pa sej BMW je čist uporabna zadeva ...

Iz Angleške konjenice si pozabil omenit in poslikat njihovo največjo eksotiko in noviteto letošnjega leta. Najstarejša Britanska znamka motociklov Matchless je na svojem štantu postavila na ogled "Model X" iz leta 1937, zraven, na okroglem podestu in pod ogromno okroglo lučjo pa je blestel najnajnajnovejši "Model X Reloaded"... (ker nisem imel fotoaparata s sabo je tale slikca z neta)

Lepo je blo in lepo vas je blo spoznat Meni je pa tale bla zmagovalna

Nova odluka, lijevo na Plockenpass (e tu još nisam bio, evo prilike) ili desno za Oberdrauburg. Da idem na Grossglockner, ili na Gerloss, skrenuo bih desno i produžio do Lienza gdje bih opet kontemplirao lijevo ili desno. Ovom prilikom odoh na Plockenpass ... talijani ga zovu Passo di Monte Croce Carnico. Usput, kad sam već odlučio da ću lijevo, bacim i pogled na tu stranu, prema brdima ... ajoj, vidi oblačine, kao lijevak s neba. Moguće da to i nije baš tamo kamo ja idem ... Aha ... nije :yes: Nije prvih dva i pol kilometra, dok nisam zašao u šumu. Pljuuuus ... Ruknula je odjednom i bez pardona, silinom kao da je netko izokrenuo olimpijski bazen. Sva sreća pa sam bio na stotinjak metara od ulaza u jednu od betonskih galerija. Usporim i zvjeram uokolo ... ha, ima polunatkriveno i asfaltirano proširenje na izlazu iz galerije, taman da se uparkiram i brzinski navučem kišnjak. I šta nije ona mrežica s unutarnje strane kišnjaka, tamo gdje su rukavi, baš sada počet z@yebavat ... i ne mogu provući desnu ruku kroz rukav nikako ... treći puta sam je poderao, odi ti mrežice handri nekog drugog ... u austrijskim sam brdima, kiša mi pada za vrat, i nemam vremena za zamolbe i prijateljska uvjeravanja. U vražjumater i ti i švicarac koji te napravio. Moram vidit što po ovom pitanju ima u KTM PowerWear katalogu. Alzo, provučem, navučem i zakopčam. Krenem dalje. Piči kišurina kao da ne misli stat. Vidljivost se smanjuje, cesta sve zavojitija i strmija - ha, pa na alpskom sam prijevoju. Nakon cca 2 km stanem na sićušnom proširenju. Neka dvojica gologuzih biciklista stisli se pod krošnjom drveta. Pričekam pet minuta ... ova furi još jače. Idem ja dalje, lakše mi kisnit kad se vozim nego kad stojim. Fest je naporno. Još jedna betonska galerija, priličnog nagiba ... kao kanal za tu silnu vodurinu. Sad već gledam hoće li ruknuti i kakav vodeni val ... ne bi me baš jako iznenadilo. Tješim se da smo austrijanac i ja ovako spakovani cca 350 kg, nije to samo tako za pomesti vodom.

Po austrijskoj strani cesta je šira, brža i s boljim asfaltom. Puno je skijališta i radi ih se još više. Brzi spust do novog mjesta za odluku lijevo ili desno. Lijevo bi me vratilo skroz do Villacha, samo sa sjeverne strane, a to trenutno ne želim ... možda sutra. Desno, e to je zgodno ... onaj Kotschach-Mauthen koji se spominje na putokazu bit će sljedeće mjesto za odluku lijevo ili desno ... desni žmigavac i teram dalje finom cestom nekih petnaestak minuta. Vrijeme suho i sunčano, teren idealan za igru.

...

Pajade, še svojih ne znate popravit, bi naše Pljuc Edin na piknik nas lahko povabite, da vas mau potolažimo ob vseh zlomih kardanov

Jst v življenju res še nikol nisem dal filat na nobenga vzdrževalca / ga sploh nimam/, in vedno po koncu zime še vsak motor normalno vžgal, res da so to BMW ji zadnjih 6 let prej pa tud italjanska jajca in maxi skuterji, vsi so vžgali v prvo.

igorkr@ a pr tapravih motorjih pa nis nč bil

Kome nije dosta drogiranja zanosnim pogledima na okolna brda, na branu s jedne pa sa druge strane (ima i jedna mala brana ispod ove ogromne), na ovo i na ono, može se odšetati na Airwalk. Airwalk je platforma, zakvačena na čelične nosače, s podom od čelične mreže i dijelom od nekog debelog stakla, koja visi s ruba brane i omogućava vrlo tricky pogled. Na nju se silazi također prozirnim stepenicama. Alzo, pod nogama je ili čelična mreža ili staklo. Ispod toga 200 m ničega, pa onda trava i žbunje. Iz nekog razloga, ovaj Airwalk baš i nije napučen svjetinom :-) Neki mu ne prilaze niti do stepenica, neki se usude sići stepenicu-dvije, neki siđu ali se tako grčevito drže za ogradu da im zglobovi problijede. Neki siđu i fotkaju, hodaju okolo i proučavaju sve ćoškove. Zabavno je stajati sa strane i slušati komentare - naročito ženske - te gledati reakcije na pozive partnera da siđu dolje ... a tek mame s dječicom ... cirkus još jednom.

...

... ...

Nešto kasnije počele su se stvarati i gužvice - što zbog čekanja na semaforima, što zbog isprepadanih vozača koji pojma nemaju kamo su zapravo zašli, a ne mogu se vratiti nazad - no prošla me civilizacijska bolest tako da sam takve situacije riješavao s lakoćom i elegancijom. Malta Hochalmstraße nije "klasična" alpska cesta, poput recimo ranije odvožene Villacher Alpenstraße. Ovdje ima nekoliko tunela koji su prokopani u kamenu i nisu baš uređeni iznutra, neki od njih su samo jednotračni i prolazi se na smjene koje regulira semafor. Ima i nekoliko suženja ceste gdje treba dosta pripaziti, a nije baš ni pametno zastati pa fotografirati. Također, na vrhu nije samo parkiralište s pripadajućim restorančićem, već ima i hotel. Sve je to lijepo i krasno, dok se s ceste ne ugleda betonska polukružna zidina između dva brda, široka nekih 600-tinjak m, a visoka 200-tinjak m. Brana, naravno. Najviša betonska brana u Austriji, na 1933 mnm. Zovu je Kölnbreinsperre. ...

Guglmaps skrinšotići s tank torbe priopćavaju mi da nisam baš jako daleko od sljedeće planirane destinacije, no neka razmotrim opciju da se ukrcam na autoban. Ako ću lokalnom cestom, to znači da moram uz Dravu skroz do Spittala, proći skroz kroz njegov centar jerbo nema lokalne obilaznice, ubaciti se na 99-ku (Katschbergstrasse) i polako do Gmünda. Daljinski gledano, ništa specijalno ... 60-tak km. Aber, ak se potrefi, moglo bi oduzeti previše vremena, moguće i ponešto živaca. Ah, vinjetu ionako imadem - kupio onu za 10 dana, može zatrebati - idem ja polako na autoban. Ovo "polako" je čista fraza, barem kada se radi o austrijskom autobanu. Nije da je to nešto loše, ma kakvi, nego jednostavno svi gaze kao da su im vozila od firme ... uključujući turske Uzun Arac krstarice, RV-je s V8 mašinama i sirotinju sa kampicama ... nevjerovatan broj kampica od 5-6 m dužine koje cukljaju ili SUV-ovi ili njemačka vozila s preko tri litre kubika. Cijeli mali cirkus. Ne prođe ni pola sata, Gmünd. Skoro da zaboravim ... krenuo sam u Maltatal (dolinu rijeke Malta), odnosno u produžetku na Malta Hochalmstraße, panoramsku cestu koja se u engleskoj terminologiji zove Malta High Alpine Road. Četrnaest kilometara i četiri stotine metara, toliko je dugačka. Iako Maltatal nazivaju i Dolina vodopada, vodopadi nisu ono što sam prvo primjetio. Ne zato što vodopada još nema kod table pred ulazom u Gmünd, već zato što mi je pažnju odvukao neugodan sivo-plavi oblak, pozicioniran upravo tamo kamo sam krenuo. Osim toga, cijelo nebo je izgubilo onu ugodnu modrinu, postavši nekako čudno sivo i bijelo. Bude padalo, sto posto. Prolazim kroz grad, Alte Burg mi ostaje s desne strane, Porsche muzej s lijeve strane. Dolina je lijepa, uska s visokim brdima sa strane, vodopada kolko hoćeš. Prvi pramenovi kiše kao marame vise iz oblaka. Stajem pred naplatnom kućicom, ispred mene barem deset automobila ... vuku se ko gladna godina a pljusak je upravo započeo. Civilizirano pričekam da dođem na red, kupim kartu i parkiram austrijanca ispred obližnje kućice i stanem pod usku strehu. ...

Villacher Alpenstrasse jest jako dobra cesta za jurišanje gore i dolje, no ima i drugih privlačnih sadržaja. Planinarenje do vrha Dobratscha, Rote Wand vidikovac iznad 400 m visokog kamenog zida, nekih botaničkih vrtova usput, restorančić ... samo nema za kupiti pošteni magnet za frižider. Sve neke rugobe s jelenskim glavama ili onim štakorima. I tak ja sad nemam magnet sa Filaher Hohalpenštrase...

Hvala

:grim

Jaz delam to preko zime :