Dvorana slavnih

Seveda, takim se pokvari že preden ga imajo.

GS, več se voziš, manj se kvari. se pokvar samo če dosti miruje

Ja pa pozabil si povedat da se zelo kvari tudi tistim ,ki ga nimajo :grim

In še moj "novi" SV-jček

Nalagam poletje . . .

bom..ker bo polomljen da še dolgo ne bo vedel zase.. pol ga bom pa tolk stožu da tud za zrak v gumi ne bo mel... :lol:

Hvala motolover za sliko ...do zdej sem mislu, da so mufki kaki piškoti za jest...al pa za pse....

a je treba še kej napisat.....

Panigale je ze letos 1299, ce bodo sli na v4 bo mogu bit 999. Ojoj, to pa so ze meli...heHe Jez sm prvi dan med gp14.3 in gp15 pricakoval cca 1,5sec razlike. Pa jo je samo 0,3!!!! Ce primerjamo ta cas z ostalima dvema novima strojema, Aprilia in ali Suzuki, je Gigi svoje delo opravil temeljito in odlicno. Zelo sem vesel.

njamiiiiii...

Dovi pa ne more skrit zadovoljstva nad okretnostjo novega Ducatija... Pravi, da je v prvih dveh ovinkih šel kar po robniku, čeprav ni imel tega namena. 15 zgleda rad menja smer in to hitro. Za svojim najboljšim časom z 14.3 je zaostal le 0.3 sec in kot pravi ni postavljal hitrih časov, ker je potrebno motor še nastavit. Mogoče pa bomo le gledali 6 dirkačev v boju za stopničke.

lomiuc kolesarjeu

Sonce....

Pride Mujo nepričakovano domu in najde Fato v postelji z nekim neznancem. Mujo se zadere: "Fata kaj dela ta človek v moji postelji?" Fata blaženo nazaj: "Čuda Mujo, čuda."

No da se vrnem na temo teme: xj 6 je lansko sezono prevozila z mojo za krmilom točno 4172 km, meni pa je uspelo malenkost več: 4711 km. Kot sem že napisal za leto 2013 ponovim še tukaj: seštevek obeh bi bila ena lepa sezona tako pa ...ampak važno mi je zgolj to, da je šlo vse po sreči in brez nezgod in tudi pošteno opralo naju je le enkrat - kar pa je tudi dosežek ob poletju kakršno je bilo v preteklem letu.

Ker je blo včeraj tako lepo vreme, si nisem mogel kaj, da nebi bil šel iz šihta urco prej, in sevedea na ....... maaaaator :grim. Zamisel je bila prvo da grem do Dravograda, potem pa v Lavamünd tankat, ampak je kil kesl čist poln, tako da ni blo potrebno it na tankštele , tak da sem jo ucvrl kar na Golico . Cesta je v večini suha, ene 3 ovinki so res malo mokri, ampak ni pene, da se pelat , pa proti vrhu je nekaj peska na cesti, posnetek je v temi o golici. Nazaj po isti poti, z tem da sem se malo ustavu na letališču v Slovenj Gradcu, tokrat nisem vihral med stožci, ker zgleda avtošole še ne izvajajo motorističnih ur vožnje . Nabralo se je nepopisnih 128,6km prve letošnje malo bolj resne vožnje . http://youtu.be/LjonrgNk1zI

Z merilno "urico"...prišraufaš feltno na motor, urico pritrdiš na vilico, obračaš feltno in meriš odmik vsakega "ušesa".

Upaj da te bo kaksen tak mausove postave povozil, ker ce ne, ne bo nic iz tega.

Pogled na prednji kotač na trenutak stvara upitnik ... koliki je taj prednji kotač u prvi mah nije sasvim jasno. Za 17" je malo preveliki, za 19" je možda trunčicu premali ... kad oko uhvati nekakav vizualni balans između veličine diska i kotača upitnik je još veći. Nešto je tu krivo? Nije ništa krivo nego jednostavno ne postoji mentalna "špranca" po kojoj bi odnos među dimenzijama diska i kotača bio momentalno prepoznat ... disk je velik, čitavih 330 mm u promjeru, dok je kotač od danas rijetko viđenih 18 inča. Budući su scrambleri zapravo terenskija verzija cafe racera, podrazumijeva se i potpuno je u redu da je i obuća neka od onih za koje se može reći da je "grubljeg" profila. Pirellijeva MT 60 RS, koja se nalazi na Scrambleru, ušminkanija je verzija MT60R koje se najviše sjećam s početka ovog stoljeća kad je dolazila kao serijska ugradnja na KTM-ovim LC4 SM modelima. Bila je nešto sitnijeg uzorka a pratili su je epiteti "supermoto" i "kišna". U 400-tinjak km vožnje hladnim asfaltom, s puno potoka od otopljenog snijega koji se slijevaju preko ceste i tek komadićak "mekše" podloge, nemam prigovora. Zapravo, nekakvih konkretnih prigovora uopće nemam. Sjedište jest na niskih 790 mm no ukupna geometrija - skupa s povisokim i dosta širokim guvernalom - dobro je pogođena. Sjedište izgleda puno mekše nego što u stvarnosti jest ali za vožnju gradom i prigradskom okolicom uredno obavlja funkciju. Vožnja od Zagreba do Varaždina pokazala je da ovakvi izleti nisu baš Scramblerov domaći teren, srećom ništa neizdrživo ili neriješivo. Fuzići (oslonci za noge) mogli bi biti malo širi, ili barem presvučeni gumom, tek da se fensi špic-papak s kožnim đonovima manje kliže. Malo su mi previše cuore sportivo, što ne znači da se nisam i s ovakvima uredno vozio hladnim i vlažnjikavim gradskim ulicama. Zadnji amortizer dade se podešavati jedino na foršpanung (predopterećenje opruge) i to bih podesio još jedan stupanj mekše nego je preporuka ... iskidani gradski asfalt, naročito oko tramvajskih tračnica, znade biti čista gnjavaža. Prednja vilica ne nudi baš nikakve mogućnosti podešavanja, naginje malčice "na mekšu stranu" i hoće trunčicu potonuti kod jačeg kočenja ali ništa što bi vozača uznemirilo, kamoli prestrašilo. Kočnice rade lijepo i uredno. Brembo radijalne, nema nepotrebnog naglog "ugriza", nisu za doziranje jednim prstom ali u globalu izuzetno kvalitetno odrađuju svoju zadaću. ABS je dvosmjerni, dade ga se isključiti. Zadnji lančanik sa 46 zubaca otkriva da je naglasak postavljen na ubrzanja i na živahnijie reakcije pri nižim brzinama. Jurnjava nije u domeni ovog prekrasnog motorića. Do stotke je sve lijepo i krasno, ubrzanja su ugodna i dade se fino otperjati sa semafora. Do 130 se može doći, a sve preko toga nema baš nikakvog smisla, pogotovo u kombinaciji s ovim visokim guvernalom. Tko baš inzistira na razigranijem tempu, mora agregat držati u području od 4-5,5K rpm i bit će sretan. Zvučna kulisa koju proizvodi Scrambler neće nikoga izuti iz cipela, i to je dobro. Lijepo grgoljenje može se proizvesti abgasom iz druge ili prve brzine, taman za započinjanje manevra parkiranja na službeni parking od firme ... neka svaki radni dan počne dobrim vibracijama. "Komandna tabla" svedena je na jedan okrugli instrument, unutar kojega piše sve što treba pisati, osim stupnja prijenosa u kom se agregat nalazi i pokazivača goriva. Ovo prvo spomenuto bi ponekad dobro došlo publici na koju cilja marketinška kampanja, a ovo drugo u gradskoj vožnji, gdje benzinjara ima u izobilju, baš i nije od neke koristi. Meni se prosječna potrošnja u nekih 400-tinjak km kretala oko 5,2 litre. Pogled na tehničke podatke, pod stavkom wet weight navodi brojku 186. Alzo, žuti bebač ima 186 kila žive vage. Mogli su isto tako napisati i da ima 172 ili 164 ili štajaznam koliko kila ... motorić kilograme nosi izuzetno nisko (težište je nisko, jeli) i nije se pojavila situacija da pomislim da ih ima čak niti toliko. Dapače, pofest jaki vjetar na cesti između Koprivnice i Ludbrega pokazao je jednu jako pozitivnu karakteristiku - motorić je izuzetno stabilan. Štaviše, stabilan je u svim uvjetima i na svim podlogama ... Ducati još uvijek znade kako se proizvodi kvalitetna šasija od čeličnih cijevi. A lijepo sam im rekao da se na bakću s onim aluminijem tamo u GP-u ... neće me slušat´.

Ključnih riječi kao u priči ... lifestyle. Ako ne i najveći, lifestyle je sasvim sigurno najvažniji dio cijele priče oko Scramblera. Lifestyle definitivno uvjetuje i mogućnost prilagodbe, popularno rečeno individualizacije, tako da je katalog "dodatne opreme" obavezno štivo svakog novog vlasnika. Cijeloj priči oko Scramblera dodatni zamah, odnosno poticaj uređivanja prema osobnim preferencama, daje i inicijalna dostupnost ovog motorića u četiri verzije: osim ove verzije koja se naziva Icon, dostupni su još Classic, Urban Enduro i Full Throttle. Okvir, agregat, ogibljenje, kočnice, rezervar goriva, rasvjeta i instrumenti zajednički su svima. Sve drugo podložno je zamjenama, modifikacijama i naručivanju dijelova i opreme iz debelog kataloga. Spomenuo sam rezervar goriva ... da, plehnata kanta od 13,5 litara jest ista, no bočne obloge i različiti amblemi nisu ... na to je sve moguće spičiti dodatne novce.

Scrambleri su nekada nastajali tako što bi proizvođač nekom od cestovnih modela skratio blatobrane, stavio širi i višlji guvernal, namontirao povišeni ispuh te ga obuo u gume grubljeg profila. Rezultat bi bio sasvim OK motocikl za upotrebu izvan asfalta, kojega tijekom 60-tih i do kraja 70-tih godina prošlog stoljeća baš i nije bilo kroz svako selo. Od početka 80-tih motocikli su prešli dugačak i zanimljiv razvojni put, i na tom putu scrambleri su se uglavnom pogubili, tek uz rijetke proizvođače koji bi učinili kakav iskorak i u tom pravcu - kod Moto Morinija je to sitni iskorak, a kod Triumpha i dosta konkretnija stvar koja, sudeći prema poštenoj prodaji, nosi finu zaradu. Manufakture kao što su Borile ili Metisse imaju na tržištu uglavnom dekorativnu funkciju. Ovaj tip motocikala, kao i sam naziv "scrambler" nisu Ducatiju naročita novost - od 1962. do 1975. Ducati je proizvodio jednocilindrike u kubikažama 250, 350 i 450 ccm, najprije za američko tržište, potom i za europsko. Bili su to prilično popularni motocikli i ne znam što im je bilo da su s tim prestali. OK, zapravo znadem, no to ovom prilikom uopće nije važno. Kad već spominjem dekorativnu funkciju ne mogu a ne naglasiti da je estetika uvijek bila sastavni i nedjeljivi dio priče koja se vrti oko Ducati motocikala ... boja, linija, površina, tekstura ... sve su to elementi koji su u određenim situacijama isticani i naglašavani kao nešto što motocikle iz Bologne razlikuje od drugih i čini brand prepoznatljivima čak i onima manje bliskima motociklističkom miljeu. Alzo, spomenuo sam još jednu ključnu riječ - brand. Brand koji se zaklinje u visoke performanse i modernu tehnologiju želi plasirati, prodati i naplatiti još veći lifestyle koji se bazira na staroj tehnologiji ... u isto vrijeme inzistira se na povezanosti s tradicijom matičnog branda ali ipak uz prilično jasno definirani odmak od istoga. Što se radi u ovakvoj situaciji? Ništa novo, ništa neviđeno ... ustanovi se podmarka, odnosno sub-brand. Pis of kejk, primjera se svatko može sjetiti barem nekoliko. Nitko ne sakriva da je Scrambler Ducatijev sub-brand. Dovoljno je samo pogledati amblem na bokovima rezervara ... veliki natpis Scrambler, ispod kojega je dosta manjim slovima ispisano Ducati. Dapače, svaki Ducati dućan imat će izdvojeni dio za prezentaciju Scramblera, uređen u prepoznatljivom stilu, a tema razgovora s ljubaznim prodajnim osobljem neće biti performanse već doživljaj vožnje ... ili tako nekako.

Da prilepim se mojo celado kupljeno v Avgustu lani v Avstriji.

Not yet, beri vsak cajt bo

niti ne ..jaz bom žrtev ...

kr nj mau do petka dež sol spere :krneki:

js tut

Hudo je, to angleško prvenstvo z mednarodno udeležbo. Aprilia in Kawasaki z novimi pravili očitno nista dost zgubila. Še Yamaho sestavijo, to bo pestro. Bo Rossi prvi združil naslova v Motogp in WSBK hehe.

Še bolj pametno je montirat ščitnike prstov oziroma dlani,potem se mufek lepo pod vetrom uleže na ščitnike ti pa imaš prostora več kot dovolj za manevriranje ročice sklopke,zavore in smernikov itd.... preverjeno z in brez ščitnikov . Bom te v lidl peljal da se malo podučiš

pogrešam pohane žabje krake ...

če je tega manj kot za kavno žličko na menjavo -to pri kawah ni noben problem .. a resno ? prav : toliko kot da povprečna ženska čilija na konico noža ... torej malenkost ! pazi se delcev (lahko daš na krpo in opereš z bencinom da se pokažejo) , ki so tudi vidni kot svetli kovinski delci torej se je nekaj okrušilo !! če sumiš na kaj takega , potem je dobro ob menjavi spustiti olje skozi krpo / plenico da se precedi in vidiš dejansko količino trdih delcev večjih od 0,1mm ..

http://youtu.be/eCxtIWIw22I?list=PL1UvgShw5U94hLQunTiwrwFsyGXVqvHgJ

torej je potrebnmo razčistiti tole o izvornem problemu... ka jje bilo prvo ? enosledno ali dvosledno vozilo ? - tukaj bi lahko obstajala prva možnost kdo je komu kaj fouš.. druga možnost je pa itak zakon močnejšega - dvosledno proti enoslednemu .. zgornji stavek se seveda izključuje pri kolesarjih in skuteristih , ki v našem prometu upoštevajo zakon močnejšega .. eno vprašanje/trditev - imamo označene prehode za peđce je tako... ko prideš čez cesto in je 1m od robnika na pločniku zarisana kolesarska steza pa zebre NI!! torej imajo kolesarji prednost pred pešci ? kar mi je enkrat ena baba tud zabrisla da ji vse po vrst - pa kaj nej na cesti čakam sred prehoda ??

Izgleda, da bog obožuje neumne. Zato jih je pa ustvaril toliko.

Po nasvetu dobrega prijatelja obešam tuki link od izleta v Borgo Panigale =) http://www.motosvet.com/tabla/topic/39109-koliko-kilometrov-smo-prevozili-v-letu-2014/page-18

Jst tud . . . . . . . PIKNIK NA RIDAH!

če se pelješ po zadnjem, ti še dokumentov ni treba pokazat :krneki:

plujc pljuc pljuc na zimo

kr nj bodo izenačeni, pa nj zmeri kwak zmaga dobri dirki KWAK :krneki:

Zakaj vsi rinete v kolone pred mejo,greš na kakšen manjši prehod,in še lepše se pelješ.Nimam do zdaj problemov ne z motorjem ne z avtom,sem pa že doživel,ko je policaj peljal celo kolono motoristov na začetek kolone.Če je kolona pred prehodom manjša ti ne bo nobeden težil,je pa tako ,da ko stojiš v koloni z avtom kako uro,in imaš notri sitne otroke,naveličano ženo,in skrbi ko moraš drug dan v službo ti lahko hitro popustijo živci,ker smo vsi krvavi pod kožo.

Mogoče pa ni kriv motor ,sam občutljiva ritka mogoče

ne dam

Sem šel v garažo s polno torbo dodatkov. Pa ko sem se spomnil, da imam Versysa, sem se obrnil. Ni kaj za dodati...ne moreš ga polepšat, še manj "pogršat". :grim :grim :grim

Enih se res ne da zastopit da greš čarat po motorju brez znanja. Sploh pri zavorah ki so življenskega pomena dej rajše zapelji do mehanika da ti zrihta sam pa se igraj z ostalimi nepomembnimi stvarmi po motorju da ne boš slučajno ratal statistika pa brez zamere.

Da vidim heroja, ki mu upa pšanca uzet!

Lepo narejen "movie"

No sicer pa je bil Duče zmer bl "šmeknena" zadeva, ki pač ni za vsakega. Še kkšna slikca mopeda, da nebo sam nabijanje...