Dvorana slavnih

Zapad 2: Uglavnom iznad 2000 Lorenzago di Cadore, Lozzo di Cadore, Domegge di Cadore, Calalzo di Cadore, Pieve di Cadore, Tai di Cadore, Valle di Cadore, Venas di Cadore, Cibiana di Cadore ... ha, imam te! Ovaj zadnji di Cadore, Cibiana, to tražim ... tražim ga pogledom po tablama mjesta koje prolazim, ili po putokazima koji me upućuju na eventualno skretanje. Skretanje odakle? Skretanje sa SS51bis, uske i prometno preopterećene ceste koja spaja SS52 i SS51 ... otprilike rečeno. Dapače, kad sam ugledao putokaz koji me upućuje ne Cibiana di Cadore već sam koji kilometar i zagazio na SS51 a da nisam ni primjetio. A i kako bih primjetio ... od silnih Ducato i Doblo furgončića, nebrojeno mnogo Pandi, Punta, Činkvečenta i sličnih malih škatuljica, sve garnirano radovima na cesti s naizmjeničnim puštanjem prometa ... dobro da sam i stigao gledati sa strane. Koncentracija na promet i gledanje pred sebe, pokraj sebe i iza sebe ... ima tu i onih malih kutija s radarima i kamerama uz cestu, no u ovakvoj situaciji kamere su potpuno nebitne ... brzina preko 50 km na sat vrlo je rijetko moguća. OK, putokaz za Cibiana di Cadore sam na vrijeme ugledao, na vrijeme sam i skrenuo. Morao sam na trenutak i zastati ... malo mlake vode iz gepeka za rehidraciju, nekoliko trenutaka više za rekalibraciju ... ulazim u drugu zonu, nema gužve, nema malih Fiata, nema nervoznih šofera. Nema niti ravnog komada ceste ... ili je lijevo i desno, ili je gore i dole. Ponedjeljak je, koju minutu iza podne, ulijećem u Dolomite i osim toga doista ništa nije bitno. Ali nije sve počelo ovdje ... na cesti SP347 koja će me lansirati među blažene prijevoje Dolomita. Nije ovo niti prvi prijevoj danas. Zapravo je ovaj izletić počeo jučer, nekako usporenim kretanjem iz zagrebačke garaže tek oko 10 sati. Iskristalizirao se labavi plan koji je izgledao otprilike ovako: dohvatim se Ljubljane, na Kozarju skrenem lijevo i vozim do Gorice; od Gorice uz Soču vozim do Žage, tamo uđem u Italiju i kroz Reziju i preko Sella Carnizza izađem na SS13; negdje oko tromeđe nađem smještaj i dan-dva ganjam austrijanca po bregima ... nebitno u čijem govornom području ... slavenskom, romanskom ili germanskom. Kao i svaki plan, i ovaj je temeljito propao već na samom početku ... na Kozarju (Kozarje je jugozapadno križanje/petlja na izlazu iz Ljubljane) skrećem lijevo i odmah testiram kako radi Brembo M50 ... alzo, bremzam junački. Sve stoji. Tri trake, sve u njima stoji. Nije dobro. Nedjelja je, pade mi na pamet, bit će da je ovaj krkljanac u uskoj vezi s godišnjim odmorima, morem i plažama. Traži se izlaz iz ove situacije sada i odmah ... desnom trakom, koja je jedina davala znakove života, probijem se do prvog skidanja (srećom, nije daleko), izđem na Tržašku cestu, vratim se njome 3-4 km nazad, opet zajašim autoban malo pred Kozarjem i ovog puta uhvatim desni smjer. Do Jesenica, osim u suprotnom smjeru, nikakve gužve nisam vidio. Jesenice, Mojstrana, Gozd Martuljek, Kranjska Gora ... imao sam dovoljno vremena da u tih dvadesetak km smislim gdje budem potražio smještaj, a uobičajene adrese su Podkoren i Rateče. Podkoren ovom prilikom zaobilazim, smještaj nije loš ali ne vrijedi traženih novaca ... idem se protegnuti do Rateča. U Rateču veliko gradilište ... asfalta nema, no sobičak za mene ima. Raspakiravanje ostavljam za kasnije, uzimam ključ sobe, odlazim do obližnje crvene benzinjare ... njemu juhica, meni zalogaj i napitak. U jedan sat i pet minuta krećem ... budem ušao u Italiju - čitavih je 500 metara do granice - a dalje šta bude. U dva sata i pet minuta prolazim Nassfeld (a.k.a. Passo Pramollo) ... ... i odlučujem da je, eto, konačno prava prilika da pogledam kamo vodi onaj cestuljak odmah desno iza table ... a vodi ubrdo do jednog od okolnih jezera, uz dodatak tipičnih austrijskih planinskih motiva. Bilo je i krava ... bez njih nema austrijskog planinskog pejzaža. Vratim se s brda i lagano se spustim u Austriju ... najprije do Tröpolacha, gdje sam nedugo prije navratio na Reitwagen Ranch, a odmah zatim i do ceste B111, lokalne južne magistrale istok-zapad, koja se na zapad proteže skroz do Silliana. No dobro, ne budem ja sad baš do Silliana, možda je malo kasno za takav izlet, no mogao bih barem do Kötschach-Mauthena, mjesta poznatog kao ishodište ako se sa sjevera kreće na Plöckenpass (a.k.a. Passo di Monte Croce Carnico). Bio sam tamo dva puta do sada, cesta je odlična - naročito s talijanske strane - a sjetim ga se i kao mjesta gdje me sastavio ozbiljan planinski prolom oblaka. Bilo je i leda, no dok je led počeo udarati, ja sam već grijao smrznute ručice na šalici vruće kave ... ili je možda bio čaj. >> Plöckenpass 2014: http://www.motori.hr/forum/index.php?topic=246248.msg4366687#msg4366687 U tri sata i pet minuta stajao sam ispred oveće table ... Plöckenpass lijevo, Oberdrauburg desno. Kao da gledam ... ako krenem lijevo, opet se iz ničega bude pojavio veliki oblak i opet ću dalje voziti mokrih gaća. Ako skrenem desno, nastavit ću dalje idiličnim austrijskim brdo-cesta-livada pejzažima, a osim toga, mislim da ovaj dio ceste 110 do sada nisam prošao ... ili se barem ne sjećam. Hajde, idem desno, najprije kroz Kötschach ... ... iza kojega nastupa krasna brdska cesta, prelazi se i preko prijevoja koji nije označen (ili nisam vidio tablu, što je vrlo malo moguće), pa ću začas i do Oberdrauburga, nije to daleko. Oberdrauburg, Oberdrauburg ... a ne znam gdje sam njega preskočio. Uljuljkan valda u čarobne austrijske pejzaže, sljedeće čega se sjećam ovaj je putokaz ... Ha, svašta piše na njemu, ali ono ... tekst u zelenom negativu, donji desni dio ... Grossglocknerstrasse. Šta da radim sad? Kad sam već tu, a tek je pola četiri popodne, i živ bih se požderao da ne odem ... ma stignem, to je tu blizu. Ali najprije valja prejašiti Iselsbergpass, mali ali slatki prijevoj na cesti 107, gotovo potpuno nepoznat zbog svog velikog sjevernog susjeda sa iste ceste. Cestom 107 gasiram dalje na sjever, sada već i sa snijegom prekrivenim planinčinama koje se se nekako uvukle na horizont. Bez zadržavanja provučem se i kroz Heiligenblut, i kako sam prošao onu prvu serpentinu u samom centru Heiligenbluta, sve je mentalno leglo na svoje mjesto ... idem malo skoknuti na Edelweißspitze, a za dalje kako bude. U četiri i petnaest bio sam na naplatnim kućicama ... 25,50 EUR. Da, može se zahlen mit Karte. Kao da mi se čini da je to ranije bilo nešto jeftinije. Iako je glavni cilj Edelweißspitze, na rotoru ipak najprije skrećem lijevo i 15 minuta kasnije eto me na vidikovcu iznad glečera. Meni to više liči na baruštinu s malo leda, no neka ga zovu kako im se sviđa. Lijepih pejzaža ne fali ... Pomalo već i primrznut spuštam se do rotora i produžujem uzbrdo na drugi kraj. Kod Hochtora jasno vidim šta me muči, a ja nikako da odreagiram ... bijednih je 6.6 celzijevaca. Evo prilike da stanem i konačno izvučem (i navučem) onaj šuškavac iz gepeka. Ajme razlike. Još da imam i vunene rukavice ... Na glečerskom vidikovcu nije bilo posjetitelja koliko bih očekivao nedjeljom u pola sedmog mjeseca. Ista situacija bila je i na drugoj strani ... ni na Fuscher Törl niti na Edelweißspitze nije bilo ni posjetitelja niti motocikala kao prošli put kad sam tu bio ... bit će da je ciklona koja se mota ovim krajevima odradila veći dio posla. Da sam sutradan navratio ovdje, vjerujem da bi svih bilo i manje. Opet je nekakva ciklona u najavi. Nisam mogao ne primjetiti oblake koji su se motali naokolo. >> Grossglockner 2013: http://www.motori.hr/forum/index.php?topic=238013.msg4038099#msg4038099 Prošlo je već šest sati popodne i vrijeme je da krenem nazad u Rateče. Ostao sam među zadnjima, no usput vidim da još neki prolaze u kontra smjeru. Nije bilo nikakvih problema spustiti se nazad do rotora, niti nazad do Heiligenbluta ... kako se smanjuje nadmorska visina, tako temperatura raste. Cesta B107 ostala je iza mene i smireno se - da ne uznemirim radare i kamere - spuštam po B100 prema Oberdrauburgu. Kako sam prošao kroz/uz Oberdrauburg opet ne znam ... znadem samo da sam u nastavku puta prema Rateču počeo radosno uočavati mnogo do sada neviđenih prizora i pejzaža. Ma super, nikad dosadno. Nikad dosadno, naravno, sve do trenutka dok nisam nešto manje radosno ukapirao da sam potpuno fulao cestu "za doma", te da se umjesto po B111 ja i dalje vozim po B100 ... nešto sjevernijom cestom koja se također pruža u smjeru istok-zapad. Već sam bio na pola puta između Greifenburga i Spittala. Šta sad? Ako nastavim prema Spittalu to će značiti da moram još odvoziti lokalno od Spittala do Villacha, i od Villacha preko Wurzenpassa do Podkorena. Ako se vratim do Greifenburga, mogu cestom B87 doći do Hermagora, pa odatle po B111 do Tarvisia i još onaj mali komadić do Rateča. U svakom slučaju drama ... ne zato što će me negdje na putu uhvatiti mrakača, ili što ću se propisno smrznuti. Ne, ne ... zatvorit će kuhinju koja radi samo do pola 10 i ostade ja bez večere. Eto problema. Bilo kako bilo, vratim se ja do Greifenburga, ubacim se na B87 - po kojoj do sada još nisam vozio - i skupljam kilometre do Hermagora. Srećom, još je bio dan pa se dalo i uživati u vožnji ... konfiguracija ceste je zanimljiva, većim dijelom fitilji preko brda, a usput sam prešao još jedan mali passić ... 1030 metara visoki Kaiser Franz Josephs Höhe. Mrakača me uhvatila na ulazu u Tarvisio, što je ostatku puta dalo jednu dodatnu kvalitetu. Pred svoj hotelčić uparkirao sam 10 minuta prije 10 sati ... kuhinja ne radi, no našlo se materijala za 2-3 manja sendviča. Našla se i krigla Uniona. ...

kaj pa tale dvojec od 6 in 4 mesce. en kp dela. ....ne vem točn kaj sm razmišlu

Jutranja lenoba, ko se mu ne ljubi vstati:

Da nadaljujem.... 2. dan TET Balkans. Knin ob reki Krki...ponoči je nekaj prilomastilo, udarim po plahti in izkaže se da je maček, ki se je na smrt prestrašil na polno in glasno pobegne ...zbudim se ob zori, ki je sredi junija zelo zgodaj. Na ta trip sem se podal namenoma sredi junija, ker imam rad dolge dni. Ne rabim veliko spanja, tako lahko maksimalno zaužijem dan. V naslednjih dneh se vrstijo najdaljši dnevi v letu. To je moj čas. Sonca še nekaj časa ne bo iznad horizonta. Dvignem stransko plahto mojega bivaka, ki je dobro služil ponoči in na nasprotni strani preko reke Krke opazim obris trdnjave na hribu. Tole pa zna bit zanimivo, zato grem pogladat pobližje... V zgodnjem jutru je vladala popolna spokojnost zato lepo sproščujoče prečešem vse kotičke in uživam v pogledih na pokrajino in mesto. Zgodovine si ne zapomnim, izhaja pa iz 9 stoletja, kot je povedal Srečko, birt s katerim sva se ga napojila prejšnji večer. https://hr.wikipedia.org/wiki/Kninska_tvrđava Je blo pa lepo za pogledat. Po spustu v dolino je sledila dnevna rutina kot vedno na tovrstnih tripih. Obnovit zaloge za nadaljnih 24 ur z gorivom, vodo in hrano. Tako ni treba skrbeti ali je ta dan na poti še kaka trgovina in dan lahko končam kjerkoli, po možnosti v planini z vsemi potrebšščinami. Cilj je da se ne odmikam iz TET treka in mu vedno 100% sledim, brez da bi moral iti iz poti zaradi goriva, hrane, vode. Tudi napredek je temu primeren, če so stvari logistično poštimane. Nato preko Bosanskega Grahova po asvaltu v BIH in čez kakih 20 km že sledijo makadamske brzinske do 140 km/h po GPS-u, naj me vrag če je tule radar. Kmalu sledi odcep za Šatorsko jezero, kakih 10 km ovinkov in brzinc... na vsakih par km pa veliki kupi dreka po cesti. Kaj je to se sprašujem, saj nisem videl krav da bi se pasle. Čakaj malo tole pa ni kravji drek.... Sem se kar hitro usedel na motor in malo navil gas, da opozorim nase in pičim naprej proti vrhu, proti jezeru. Na vrhu se pripelješ mimo zapuščenega planinskega doma nato pa se odpre veličasten pogled na Šatorsko jezero. Ob zapuščeni koči pri jezeru srečam skupino, se ustavim in malo poklepetamo. Revirni gozdarji imajo malico, vprašam kaj je s temi medvedjimi dreki po cesti in dobim odgovor: Izgleda da nisu stigli do WC-ja. Malo jih gledam, oni to lepo kurijo ogenj, pečejo kobasice, čevape, režejo čebulco.... počitek v senci, nato sprehod do jezera in fotošuting... Mani to ni izgledala malica med delom ampak bolj kot kak prvomajski piknik. Po bosanski so si ga vzel... si rečem, lušno jim je bilo. Spustim se nazaj na glavno žilo TET treka, sledi kakih 60 km gozdne ceste proti Livnem...vozim na višini okoli 1400-1600 m, dolina v ozadnju je še vedno na 1000 metrov nmv. Širši del Bosne tu naokoli leži precej visoko, tudi kadar si v dolini. Lep plac, čaz za počitek in juho katero sem zakuhal na gorilniku. Želodec še vedno ni pri pravi. Juha in malo prepečenca, pa ne preveč, če ne so spet bolečine. Želodček hvaležno sprejme, telo je rabilo energijo. Kako nastane taka fotka, če pa sem sam? Po uri počitka na planini v popolni tišini sem uspel lepo absorbirat naravo okoli mene. Spet mi je sedlo malo vozit, zato se lepo spakiram. Rutinsko preverim ali je vse na mestu, preden speljem za vsak slučaj še potipam ali so vse zadrge zaprte in gasa naprej... Danes je vreme nestanovitno, okoli mene se pripravljajo nevihte, vendar je sreča na moji strani ker uspešno slalomiram med njimi. Lepo sem nagrajen z naravnimi pojavi sem in tja.. Niz za nizom se odpirajo novi pogledi na makadame v prostrani daljavi... Vmes opazim zanimivo vzpetino, zato malo skrenem iz treka in raziskujem... Včasih slučajno naletiš na kak lep razgled, neraziskan kotiček, se splača vzet čas in malo raziskovat. Nadaljevanje po treku med Glamočem in Kupresom... Malo nazaj od spodnje slike, je bilo grozno veliko min, tabla pri tabli z opozorili, napeljani opzorilni trakovi... zelo zelo srhljivo je bilo. Par ovinkov naprej pa tako lepa dolinica, čisti potoček ob strani, lep pogled, vonj borovcev.. idila. Kar težko je doumeti, da je na istem mestu pred dobrimi 20 leti prav tu potekalo vojno klanje. Ker je pred 2 dnevi deževalo, se je našlo tudi nekaj blata... Blato je bilo globoko do osovine, tako da je blo treba še mal z nogami pomagat, da sem čez prišel, spotoma pa pobral še kar se je skrivalo v blatu. Folijo je lepo navilo za zobnik. Odstranim folijo iz kolesa in ko se hočem odpeljat se spet strga zajla sklopke... Ufff tole bo spet problem. K sreči nisem izgubil zatiča nekje v blatu, ki mi ga je prejšnji dan izdelal mehanik na Hrvaškem. Spustim se na bencinsko v Kupres in malo vedrim pod streho, ker je rahlo deževalo. Ta čas izkoristim za popravilo zajle in nekako namestim nazaj sklopko, upam da bo delovala. Jasno postane da ta rešitev ni trajna in vprašanje časa je koliko časa bo še zdržala zajla. Moram najti trajno rešitev, vendar je že pozno popoldne in v Kupresu ne najdem nobenega mekaničarja, ki bi še bil v delavnici in imel voljo kaj delat. Ta čas je nehalo deževat, zato jo kar mahnem naprej preko Kupreškega smučišča proti Ramskem Jezeru. Smučišče na cca 1750 nmv s pogledom na Kupres, vzpon je bil kar dolg, trava rahlo mokra, tako da je bilo potrebno kar z občutkom, pa vseeno na moč, ker je zadnji vzpon dolg in direkt v klanec. Malo je razsuta podlaga, kje kak prikrit kamen v zadnjem trenu pokaže zobe, malo odbije in spremeni smer... zaplet, roke že pečejo, nočem odnehat. Do vrha pridem brez ustavljanja. Uhhh. Lepo je. Spust na drugo stran iz smučišča.... In nadaljevanje proti nižinskem delu, ki je kot že omenjeno še vedno nad 1000 nmv. Sneg plužijo kar z buldožerjem Prihod na Ramsko jezero. Nevihta me je spet ulovila. Ker je bila napoved zelo slaba za celo noč, sem prespal v neki gostilni, še dobro ker je celo noč močno lilo. Ta dan je bil zelo dinamičen, veliko sem prevozil če upoštevam tehnične težave s sklopko in dež ki me je parkrat prestregel. Skupno se je nabralo dobri 300 km.

Zdravo. Čisto na hitr. Po kosilu od doma preko Kalc, Idrije na kavico in sladoled na Mostu na Soči. Potem preko Bovca na Mangart. Preko predela do Belopeških jezer in nazaj proti domu. Spotoma si privoščimo zgodnjo večerjo. Vračamo se preko Ljubljane in Rakitne. Tam sem srečal enga tapravga Živganorca, ki se je peljl proti Podpeči. To je to. Lp, notranc

. ... garam ... again ...

Jaz pa mu verjamem.... Mam zelo rad mojo sabo

Pol je naredil izpit pa kupil motor da si vsaj malo od tečne babe kdaj odpočije. Pol pa to. Bogi revež

He he.. . tezko ker jest se pa rada vozim zadaj in se redkokdaj pelje sam. Pa tut sam pravi da mu je dolgcajt ce je sam( ceprav mu tega ne verjamem).....

včeraj obljubljene slike začetek izven civilizacije. lani sem cviknil a vseeno odpeljal. prvi cilj dneva, njegovo vznožje, Cincar nad Livno-im (2006 mnm) zahodno vznožje Cincar-ja, pogled proti Glamoč-kem polju, skrajni jugovzhodni del. Precej neobljuden. začetek bližnjice mimo Glamoč-a nasproti se je pripeljal motorist. No pa bo družba!. Jok, domorodec na apn 6 in s klobukom. je tako letel mimo, da ga tud slikat nisem uspel. sredina bližnjice je postala takšnale: rezultat suhega testa (brez motorja) nadaljevanje je bilo zopet obetavno suša je se nadaljuje

Jaz se nisem srecal taksnega na cesti, toj sam u filmih!

Se strinjam. Po drugi strani pa je tudi kul da so onadva vlovili. Bosta ob naslednjih nekaj plačah malo gruntala kaj se splača in kaj ne. Če je že bila taka sila.

včeraj sem gledal filmsko akcijo na ridah dva komada iznenada sta pobegnila providi v Postojni, seveda fullgass mim vseh, pa je letečman na ridah ustvarjal cestno zaporo, ker ju provida ni mogla ujeti....da ne omenim komplet dirkanja od PO do rid. Malce mi je bilo sporno to, da je za "živi zid" policist uporabil, kar civilna vozila z ljudmi in konji v prikolici, da je cesto zaprl. Po polurnem pisanju sta dobila UPN z vrednostjo preko 2000€..... fočk

Če je tale @kao normalna resnična sem jest bicikl na 32 prestav

Vremenarji so spet napovedal 30+ in to vse tja do ponedeljka/torka. Posel je bili podelan in nč, ni bilo težko žabe v vodo spravt. Je šla koza zadaj v kombi in oba v centralno Bosno. Booking je pokazal na možnost spanja za 10 eur/noč 6 km južneje od Livna. Od lani imava z Bendurom 6 še neporavnane račune in sva jih danes ravnala. Odpeljal sem severni krog B6 in v kontra smeri, da je bil sonce za hrbtom. Z dvema bližnjicama se je vseeno nabralo 220km v 10 urah. Velika večina po makedamih. Bosna jih ima na pretek. Benduro 6 trek, hard verzija, 270km, so planirali za en dan. B6 2016 hard.gpx slabo bo trenutno s slikami, počasen wifi. Jutranji pogled čez okno sobe. V ozadju Kamešnica ob meji s Hrvaško peš jutranji predogled vstopa v planinsko pot proti Cincarju se bo nadaljevalo odpeljano: odpeljano.gpx srečal vsega 3 enduraše, ki bi pasali v GES in na izgled Ni3ous-ovo kategorijo. Pod Vitorogom so mi prišli nasproti (oni so se še vpenjali proti vrhu) med drugim ta stara Africatwin belo, ... barve.

Takle mamo...

Pomagam @pik1

Pod takšen umotvor kar sebe podpiši.

Ne moreš pozabiti tega, no.

. ... sam ne bit groba, medtem ko te ... ... komar ...

Valjda, dec k mora čez dan kej naredit nuca dober zajtrk

matr ga maš na kratko. Če mož reče da mu je fajn, pol mu je simpl!!! Če reče da bo menjal žarnico v kopalnici, potem jo bo, ni potrebe, da mu vsake pol leta težiš isto. Mislim, ne tvojo, mojo. on je bi....on bi...pa včasih tut doBI

lej, če ti policaj ukaže zapelji tule, pač zapelješ, ne gre se za strinjanje, ampak ubogaš ukaz...vendar še vedno gre za recimo nepotrebno in dodatno ogrožanje. Lahko bi svoj moped zapeljal na cesto, pa še on bi se ulegu čez cesto....če je že taka sila... ps. dirkača bi moral takoj ustaviti providi, ker enostavno nimata šans pobegniti v takem prometu in s toliko policije na cesti, kot je bilo včeraj, razn...če jo pobegneta v gozd, pa peš dalje

A to je fruštek al kaj?

Doma narejen pomagač na hitro, deluje že skoraj dve leti. Nastaviš, motor malo povzdigneš in z nogo brcneš in motor je dvignjen.

Alo, alo, dovolj! Spijte kavo, pejte tankat in preverit gume. Ti @kao normalna pa pojdi opravit izpit za motor, da te bodo potem pecali v temi Iščem motoristko . Popoldne se vidimo na kavi na Vikiju .

NA MS ne smeš vsega povedat ... samo "me je ja " in da vidiš foušije

Moja stara mati, bog ji daj mir božji, je vedno pravila - če je preveč kur v kokošnjaku, je hitro kera opukana. Imela je prav

Gorenjska idila.

Saj bi lastnika zajahala, ne ''železja''.

Prejle sm se za enim atom vozu, coper, crn ledr, brado orng, cjazil , nasmejan ni bil, pa kahlo na glav, tko da nc od vetra v plesi

Tko dobro jede, nije gladan

A una k dela depilacije te ni najdla zadnjič

Aja, pozabila sem na brado

Na, poglej kakšno dekco ima, iz Lidla

Bo še čupo pustil rasti? Saj ostalo je nekako že pravo. Tudi motor imaš pravi, meni pač HD ne sede. Pa še brada je pri meni prekratka, kozji fiks najbrž ne šteje. To so nove generacije. Poznajo samo pravice. Obveznosti in odgovornosti pa so nekaj izven slovarja. Jebemti demokracijo. Včasih se mi zdi, da so že 10 let mlajši ljudje čisto iz drugega sveta. Obeh spolov, seveda.

jp, črne barve

A semafor pod viaduktom Ravbarkomanda so tudi vsi skupaj čakali pa se pol lovili naprej?

Prazen avto bi dala za oviro, konje v prikolici pa niti pod razno. Pa lahko policaj Bin Ladna lovi.......

Eh, ma kaki, jaz ostajam pri svojem. Like i said, meni je bolj seksi gledat čoperiste na čoperjih, kot sam vozit. Oddajajo nek svoj čar. Brada in dolgi lasje, ki plapolajo v vetru, nasmešek ki ga imajo na obrazu, ker imajo občutek svobode... ah, seksi as fuck ♥ In če bi v resničnem življenju bila glasba v ozadju bi se vrtela le-ta:

Takole...

Jest sem že...... pa mi je že dolgcajt......

Grem mal na šiht ... da nau dolgcajt

Me je ja... Komar

A ona gre s svojim motorjem? K tle ni placa še za eno... Razen če si jo v kufer zapru

Ma kvaaaa minimalno sm vzeu na morje 2x15l + 46l za dva, za dva tedna:) kroksi so sam za primerjavo velikosti

Malo si ti vse skupaj zmešala. Nihče (no vsaj jaz) ne jemljem tvojih objav kot žalitev. Oprosti, jaz tvojih nisem objav nisem dojela kot "zajebancijo", ampak kot infantilni poskus zbujanja pozornosti. Mi se hecamo na hard a za to moraš imeti mal drugačen pristop in enostavno na silo nič ne gre. S ponujanjem same sebe si ne delaš usluge, ampak se precej smešiš. Deluješ kot mlado neizkušeno dekle al pa "babše" ki ne zmore krotiti druge pubertete. Sorry tako te vidim jaz, če sem zgrešila se ti opravičujem. Konkurenca........ ...jest sem izven konkurence.......

moja je pocedila sline, pa sem jo peljal en giro... Dobri so bli...