Dvorana slavnih

malo po ŽABLJAKU

Brezveze

Ker je bil vikend dezeven sem sel danes na izlet. Malo cez Pavlicevo sedlo do Jezerskega in naprej do Bovca. Trenutno konzumiram futer, na parkingu pa je moj moped imel druzbo. Kaj je bolje od Super Tenerejke? Dve!

Zlovenske Avtosole bi morale imeti pred izpitom obvezno delavnico "dva dni voznje ob delovniku po Palermu" AKA "ce prezivis ti ni treba pred slovensko izpitno komisijo". Ko bi se vrnili v SLO bi 100% znali vozit z maksimalnim fokusom na voznjo in pazit nase ter na druge soudelezence v prometu. BTW: tu je pazit na policaje, redarje, radarje ipd zadnja skrb na svetu PS: Pa policaji, redarji in razni Žlendri bi tudi morali met kaksno tedensko delavnico tu. Bi mogoce spregledali, da kazni, abnormalno pretiran nadzor, restriktivna zakonodaja, omejevanje hitrosti ipd ne resi prav nic, ce ljudje ne znajo pazit nase in na druge. V preteklem tednu sem prevozil slabih 1000 kilometrov z motorjem v samem mestu in nisem naletel na niti eno prometno nesreco, kljub notoricnem renomeju, da je Palermo najbolj kaoticno mesto v Evropi kar se prometa tice . . . pa si ti misli . . . pri nas pa poka kot da smo na demolition derby-u

....trenutno sem v mačjem svetu....čeprav so mi ljubši pesjanarji...

Kratek krog po šihu, je bilo treba izkoristi (baje) še zadnji lepši dan za nekaj časa Vožnja čez Cerkljansko hribovje nikoli ne razočara glede razgledov, tako da priporočam, če ima kdo željo malo raziskovat tiste konce. Cesta od Straže do Idrije pa je v tem času prava milina proti poletju (nobenih turistov).

Rade pridejo pofirbcat

Iz hribov na morje Slika pa nek vmes

Spet je Odprta kuhna v Gorici, spet bodo mastni brki

....niso....samo patetiko slovenskega jezika si je možno razlagat in interpretirati na več možnih načinov...redkokdaj na takšen način kot je bil njegov namen razumevanja...

Fajn je bilo. Suho, od 20 do 24 stopinj. Motoristov ogromno, a imajo ljubitelji Harley Davidson kaksno srecanje? Full je bilo Harleyev. So malo pocasni a jih je lepo poslusat Ta moj moped je tako udoben, da ko ga zajahas se kar vozis in vozis pa je kar naenkrat 600 km Tisti ovinki cez Jezersko so mi tako vsec, da sem sel se enkrat nazaj v Avstrijo pa spet do Jezersjega. A je to ze kaka odvisnost V Bovec cez Predel in spotoma na Mangart. Domov pa cez Zeleznike in Kamnik. Prispem v garazo in se ulije Malo srece tudi ne skodi.

a to ti kdo bruhu na krožnik......

Nekje drugje sem prebral tale clanek in tam podal naslednje misli: """Modro govori mozakar in vse drzi kar pravi. Vendar. Poleg ekstremnega manjka vozniske kulture, tako pri motoristih, kakor pri avtomobilistih, nam manjka predvsem tolerance. Slovenski voznik avtomobila/motorja je po vecini bolno nestrpen in netoleranten do vseh udelezencev v prometu. Tisti, kateri se dosti vozite v tujini, boste vedeli o cem govorim. Francija bi nam bila lahko za vzor ! Naslednja zadeva katere imamo prevec, veliko prevec , in je po moje najvecja napaka med vsemi napakami katere pocnemo, je prekomerno zaupanje v sistem (CPP, zakoni, znaki, singlalizacija ipd). Vsak mora paziti nase in vsak je odgovoren zase in za ostale soudelezence v prometu. Nihce, noben sistem, zakon, pravilo nas ne bo varovalo, ce sami sebe ne znamo.In ravno ta famozna sistemska organiziranost,od signalizacije, pravil, zakonov etc nas je podebilila do te mere, da tega vecina ljudi vec ne zna, ne zmore ali celo noce in slepo verjame, da ga CPP, zakon, policija, redarji, radarji in podobna jajca varujejo. ZAL NAS NE! Vsa ta pravila in zakoni pod pretvezo preventive in vecje varnosti, pretocnosti etc, ne pocnejo nicesar koristnega razen polnjenja osirotelega drzavnega budgeta in hranjenja raznih Zlendrov in podobnih pacientov."""

Toj pa dr.looney and her femili...kva so kjutkoti..

Ne na "šiht", nekdo mora delat, da lahko jaz "luftam"!

Njam njam

Duke II. Letnik 2003. KN filter, odprti raufnki. Pa oranžna ketna. Hooligan by nature

Zadnje dva dni se nekako vsak popoldne znajdem bližje rojstnega doma kot pa ta novega, sem že skoraj pozabila, kako lepo je v domačih ovinkih ...

Ti zmagas tud mojga ata.

Včeraj sem imel možnost preizkusit beštijo v živo Bolje če je ne bi, ker sedaj še bolj razmišljam kako jo spraviti domov... https://mojalbum.com/jernejl1/701-enduro Precej drugačen karakter od stare 690, ne zabije tako iz nule samo pa precej zavede občutek hitrosti oz. obratov. Zdi se mi, da se vse dogaja v eni prestavi višje, kljub Akrapoviču zelo tih, prodajalec super prijazen, zgovoren in ustrežljiv! Pričakujem da jih bo z leti nekaj na SLO cestah/tablicah še avtomagazinov test: https://www.avto-magazin.si/moto/vozili-smo/vozili-smo-husqvarna-701-enduro/

Tudi jaz vedno jem pri Dinku in tista orada mi je najboljša. Sem po hrvaški jedel že veliko na drugih mestih in je bilo slabše in dražje. Velikokrat sploh nisem dal slike na net, ker me je bilo sram kako so mi pripravili hrano. Na hrvaškem jem ribe, v Bih jem pa meso. a te je dal na ketno?

Plavi idioti se delajo debile iz normalnih voznikov. Sanjaci pa mirno naprej serjejo.

Ja, žal sem slikal z mobitelom Tele so mal boljše Lp, notranc

Déjà vécu ... ili samo glitch in the Matrix u extended izdanju? Da, da, znam ... It happens when they change something. Sve je već proživljeno ... izlazak s crvene benzinjare, prolazak kroz nekadašnji mejni prehod, zeleni obronci planina oko Val Canale i bijele obale Felle. I čarobna SS13, skupa sa svim odvojcima u još čarobnije doline i skrivene brdske prijevoje ... Val Aupa, Cason di Lanza, Val Dogna, Altopiano del Montasio, Val Resia ... SS13 ide na zapad otprilike do ušća Felle u Tagliamento i potom oštro skreće na jug, skroz do Udina. Od spomenutog ušća, dalje na zapad i ravno u Dolomite, treba krenuti cestom SS52. Nakon odvajanja od SS13 i prelaska na SS52 nikakva se bitna razlika ne primjeti. Štoviše, ne samo bitna razlika ... nema nikakve razlike. Promet je u tom dijelu uvijek pomalo naporan jer se prilazi Tolmezzu, većem lokalnom centru, tako da je situacija ista kao i oko bilo kojeg grada te kategorije ... osim toga, ne treba nikako iz cjelokupne slike izbaciti niti talijanski vozački temperament i navike. Već oko Villa Santina situacija se primiri, a prolaskom kroz Quinis i Mediis postaje jasno kamo sve ovo vodi ... u brda i planine. Pravi, originalni i nezamjenjivi atak na osjetila počinje prolaskom kroz Ampezzo, mjesto u kome završavaju - ili počinju, zavisi od kuta gledanja - neke zanimljive ceste koje se spuštaju od jezera Sauris. >> Jezero Sauris i Passo Pura 2015: http://www.motori.hr/forum/index.php?topic=248788.msg4512178#msg4512178 Svaka talijanska brdska cesta koja drži do sebe - a SS52 u dijelu zapadno od Ampezza to svakako jest - mora imati grubi i pomalo ispucani asfalt, mjestimice mora biti neugodno uska i potpuno nepregledna, i mora svakako sadržavati barem jedan prijevoj vrijedan pažnje. Betonske galerije, mostovi i tuneli dobrodošli su i svakako poželjni elementi, iako nisu obavezni. Ako ću već tjerati mak na konac do kraja, bez poštenog prijevoja nema niti poštene brdske ceste ... prijevoj na SS52 zove se Passo Mauria i do njega se stigne tridesetak km nakon Ampezza. Spuštajući se s Passo Mauria dalje na zapad, nisam mogao ne primjetiti da mi se konfiguracija ceste na ovoj zapadnoj strani puno više sviđa i da bi bila prava šteta kada taj smjer ne bih odvozio uzbrdo, malo razigranijim tempom. Sastavljam si mentalnu zabilješku oko ovog detalja i vozim dalje ... Lorenzago di Cadore, Pelos di Cadore, sve nizbrdo uz prilično nagli prelazak na cestu SS51bis, pravac jugozapad uz jezero Cadore koje se tek periodički ukaže s lijeve strane ceste. SS51bis cijelom je dužinom uska, pretrpana raznim vozilima, traži stalnu pažnju i koncentraciju ... a ja tražim nešto - tablu, putokaz, znak s neba, bilo šta - gdje bude spomenuto mjesto Cibiana di Cadore. Da, to je ono s početka ... Cibiana di Cadore nije na SS51, već moram skrenuti na cestu SP347. Najprije nizbrdo, potom dobar komad ravno uskom cestom uz rub nekakvog potoka, i na kraju naglo uzbrdo ... i tu počinje zabava. Samo mjesto Cibiana di Cadore prolazim pet minuta kasnije, a na Passo Cibiana stižem nakon dvadesetak minuta izuzetno ugodne vožnje. Sa Cibiane se spuštam do prvog križanja - izlazim na cestu SP251 - gdje me dočeka hrpa putokaza ... vidim neka poznata imena, sva su u smjeru desno, idem i ja desno. Nedaleko od ovog križanja prolazim kroz mjesto Dont: odatle mogu lijevo na Passo Duran, ii mogu desno preko Pecola na Passo Staulanza. Nastavljam desno jer je to generalno u smjeru Cortine kroz koju mislim proći prije ili kasnije, već kada odlučim krenuti natrag u bazni kamp. Selva di Cadore, mjesto u koje silazim nakon Staulanze, koristim za kraću pauzu i osvježenje prije polaska na sljedeći prijevoj ... Passo Giau, pravi lijepi planinski prijevoj, prvi od današnjih dvijetisućaka. Cesta do vrha je malčice specifična, ima - kako i piše na jednom od usputnih znakova - 29 serpentina, a neke od njih doslovno su spiralne kao klasični vadičep. Na vrhu je bilo tridesetak motocikala, automobila, autobusa ... kao da je "šire" turistički zanimljiv. Ja preferiram one prijevoje bez autobusa, no Passo Giau vrijedi obići u svakom slučaju. Moram spomenuti da relativno nedaleko od samog vrha, s ove južne strane s koje dolazim, postoje i dvije sive kištre s kamerama i radarima. Nalaze se na razmaku od otprilike tristotinjak metara, što bi moglo značiti da mjere prosječnu brzinu na toj dionici. Za razliku od ovih brđana ovdje, austrijanci na Grossglockner još nisu nakenjali nikakve kamere i radare (navodno su se u međuvremenu i ovdje pojavile i neke kamere). Scenario spusta sa Staulanze ponavlja se i prilikom spusta s Passo Giau ... dugački spust, križanje i priključak na novu cestu, putokaz sa zanimljivim odredištima. Razlike su sljedeće: spuštam se po SP638, nailazim na priključak na SR48, na putokazu se spominju Falzarego i Valparola, još dva prijevoja iz klase 2000+. Što je najbolje, uopće nisu daleko ... samo treba skrenuti lijevo i ubaciti se na cestu s apsolutno najboljim asfaltom danas viđenim. Osim toga, konfiguracija ceste je otvorenija, nije sve u serpentinama, i nema kamera (kako kaže scdb) ... molto bene. Na prijevoju Falzarego također dosta motocikala, a ima i puno onih što pedaliraju u pripijenim gaćama. Bilo je i nekoliko autobusa ali nisu stvarali vidljiviji nered. Palo mi je na pamet, kad sam već ovdje, da skoknem i na Passo Pordoi ... nije to nešto dramatično daleko, no potpuno sam siguran da bi se u tom slučaju ponovio jučerašnji scenario: hvata me mrakača negdje u brdima i u hotelu poljubim vrata kuhinje. Zauzima odlučan stav: danas hoću toplu poštenu večeru. I zato nisam otišao na Pordoi. Nisam otišao na Pordoi, ali sam ipak skoknuo na Passo Valparola, današnji treći dvijetisućak ... štaću kad je tu blizu. Odmah sljedeće brdo. Mali đir tamo i nazad, kraća panoramska vožnjica po SP24 ... ma ništa specijalno. OK, prošlo je tri sata popodne, treba polako krenuti nazad na istok. Ovo polako je relativan pojam, no u svakom slučaju nije u pitanju nikakva ozbiljna žurba. Najprije polako do križanja gdje sam skrenuo za Falzarego, cestom bajkovitog asfalta i Monza konfiguracije, potom doista polako - adagio, jeli ... nije išlo drugačije, neki Česi u velikim autima stvorili kolonu - nizbrdo do Cortine d`Ampezzo. Kad mi je dosadilo vući se za Česima, a šanse za obilazak su nepostojeće, jednostavno sam stao sa strane i pričekao da odgmižu dalje ... kvragu i oni i njihovi veliki Audiji. A stao sam ne baš bilo gdje ... proširenje uz cestu, odmah iza tunela, kao mali balkon, s predivnim pogledom na Cortinu i planinčine iza nje. Šteta zapravo ne zastati i ne baciti pogled na Cortinu s brda u pola ljeta. Istini za volju, nije Cortina baš neka atrakcija od mjesta, ovako usput s motorića gledano. Odvozio sam dva đira po centru (neš ti centra velikoga) i većim ulicama koje vode prema njemu, čak sam malčice zašao i po rubnim dijelovima ... sve je ovdje podređeno zimi i zimskim zanimacijama. Nemaju čak ni poštenu benzinjaru, sve one samoposlužne sklepuše na 10 kvadrata. Ne, nisam otišao niti na Passo Tre Croci, iako mi je i to palo na pamet. Imam ja za povratak plan koji me svrbi još od ulaska u Dolomite. Izlazim iz Cortine, ubacujem se na SS51 ... bilo je tu i tamo gužvice no ništa od čega ozbiljnije boli glava, i najprije stajem i tankam na prvoj benzinjari sa živim ljudima. Ima ih još usput, nije ovo jedina. Natočim i vozim dalje, uz usputno uočavanje škatuljica s radarima. Primjećujem da se lokalci na neke baš i ne obaziru, iz čega se dade zaključiti da ni kod njih nisu sve kutije "popunjene". Alzo, plan još od prijepodne stupio je na snagu ponovnim ulaskom na SS52 ... Passo Mauria, s južne strane, bez pretjerivanja ali vrlo pristojnim Allegro moderato tempom. Čista uživancija. Dapače, i dalje je bila uživancija ... lijepi krajolici, lijepa arhitektura i mnogo slika na fasadama kuća što sam primjetio još prilikom ranijih dolazaka u ove krajeve. U bazni kamp u Rateču stigao sam još za dana, dovoljno rano da kuhinju obližnjeg restorana zateknem otvorenom. Ubrzano gašenje dana automatski je potegnulo i pitanje tako karakteristično za ovakve situacije: kojim putem budem sutra išao doma? ...

V soboto zjutraj

Super Pol grem pa ta vikend spet

Kaj pačokolada z ocvirki ? Sam na glas razmišlam Kaj delam - brigam se zase

Mislim, da je tole zelo dobro in realno razmišljanje...za upoštevat...eni in drugi...ali oboje http://vsebovredu.triglav.si/na-poti/motoristi-proti-avtomobilistom?cm_mmc=VseBoVredu-_-newsletter-_-nl-motoristi-_-motoristi-proti-avtomobilistom&utm_source=nl-motoristi&utm_medium=email&utm_content=motoristi-proti-avtomobilistom&utm_campaign=newsletter

Ma jest ne vem kaj ste to ene presrane ljubljanske rit al kaj... Pri dinku se je cist ok, od mesa do morske... in porcije so ravno prav velike. In osebje je prijazno z dinkom na celu. Če bi bili še pri svojih motorjih tako pikolovski...pa se ne bi vozili na tresocih voblastih ropotajocih podhranjenih kozolcih ali vsaj kaj od tega.

Šele ko sem vklopil računalnik sem ugotovil, da je danes že osma obletnica moje prometne nesreče. Nadaljevanje mojega včerajšnega dne v fotografiji. Za popoldansko v Slaščičerni v Ajdovščini sem bil že prepozen. -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

sredouuuuuuuuuuuuuuuuuu

- Kako in kdaj dam dam smerni kazalec - Kako voziti v krožišču - Zakaj nimam prednosti, čeprav sem starejši od mulca v drugem vozilu - Zakaj med vožnjo ne smem po telefonu govoriti z vnukom - etc .....

Cestitam ! Pa cim manj ponavljajocih se garancijskih problemov.

js sm biu učeri u japonski restauraciji ... mal se s palčkam sablau, enkrat u nos zapiću, skor uć staknu, mal krožnik umazu, pijačka .. in 63 €. Res pa, da so full prijazni, pouni nasmeška, čisto in oh in sploh ... mau temno ... svečke , da nisem toćno vedu kwa sm s palčkami nabadau .... tko da .... pomoje je blo bolj malo iz japonske prinešeno in po vsej verjetnosti kupljeno u kakšni veletrgovini v Ljubljani js pr dinkotu zmažem kakšne kalamare al pa dunajca in solato ... pol pa par pirov čes in sem sit do naslednjega dne ni vrhunsko, ampak .. za ta dnar je to to ... sm že dražje kje jedu in je blo slabš

@DAMI34, a tale pozicija približno paše u okvir definicije "naprčena..." ?